Udala sam se odmah poslije srednje škole.
Prva godina je bila kao u snu, imala sam divnog muža, volio me i pazio i kao krunu naše ljubavi rodila sam godinu dana kasnije dijete. Ali naša je sreća bila kratkog daha.
Moj muž se teško razbolio i umro, ma koliko bolilo morala sam se pomiriti sa gubitkom. Nije to bilo lako.
Imala sam 21 god. i bila sam udovica sa bebom. Nisam znala šta ću sa sobom,sve dok jednog dana nisam pogledala svoju ćerku i rekla sebi: hoću nešto da joj obezbjedim, neću da zavisimo od baka i deka.
I tako sam upisala fakultet. Nije bilo lako,ali zanimljivo svekar i svekrva su…
OSTATAK ISPOVIJESTI PROČITAJTE KLIKOM OVDJE.