Sezona je virusa, gripa i prehlada, gde god se okrenemo neko kašlje, kija, ima temperaturu… Sekrecija iz nosa je obavezan pratilac ovih stanja, a ponekad može da dođe i do upale sinusa.
Upala sinusa ili sinusitis je zapaljenje sluzokože paranazalnih šupljina usled neadekvatne drenaže sekreta, najčešće usled opstrukcije ulaza, infekcije ili alergije. Najčešće je reč o poslevirusnoj bakterijskoj superinfekciji maksilarnog sinusa, koji se naziva rinosinusitis, piše Stetoskop.
Upala sinusa može biti uzrokovana bilo kojim procesom koji onemogućava normalan protok vazduha i drenažu sekreta iz sinusa. Obična prehlada, alergijske reakcije, kao što je polenska kijavica, potom prekomerna upotreba sprejeva i kapi za nos i dim cigarete su faktori koji dovode do zadebljanja nosne sluzokože, potpunog ili delimičnog zatvaranja malih otvora koji spajaju sinuse i nosne hodnike i nakupljanja sekreta u sinusima. Ovaj sekret je idealna podloga za razvoj bakterija i nastanak bakterijske upale sinusa.
Uzrok nastanka i vrste upale sinusa
Najčešći faktori koji dovode do nastanka akutnog bakterijskog sinusitisa su bakterije Streptococcus pneumoniae, Hemophilus influenzae i Moraxella catarhalis. Ređe se izoluju anaerobne bakterije, streptokoke grupe A, streptokoka aureus i gram-negativne bakterije. Faktori iz spoljne sredine, pre svih štetni i toksični gasovi, uključujući duvanski dim, doprinose pojavi sinusitisa i prelasku u hroničnu bolest.
Hronični sinusitis može biti alergijski ili nastati kao posledica anatomskih izmena koje ometaju drenažu sinusa. Sinusitis može biti povezan i sa bolestima donjih disajnih puteva.
Simptomi upale sinusa
Povišena telesna temperatura, bol u predelu lica i čela, posebno na pritisak, koji se pogoršava pri naginjanju napred, pojačana sekrecija, zapušenost nosa ukazuju na akutni sinusitis. Otečena sluzokoža nosa može zatvoriti otvor sinusa i sprečiti pravilnu ventilaciju i izjednačavanje pritiska u nosu i sinusima. Zbog razlike u tom pritisku nastaje bol.
Ako se ne leči pravovremeno i adekvatno, sinusitis može da zahva orbitu, okolne kosti i centralni nervni sistem. U hroničnom sinusitisu sekrecija se ispoljava slivanjem niz grlo.
Nakon postavljanja dijagnoze sinusitisa pomoću rendgenskog ili ultrazvučnog snimanja, eventualno bakterioloških ispitivanja i utvrđivanja uzroka, predlaže se način lečenja. Akutni sinusitis uglavnom se leči lekovima koji olakšavaju simptome, smanjuju upalu i otklanjaju infekciju. Terapija uobičajenog sinusitisa započinje se antibioticima.
Da bi se umanjio bol, daju se analgetici i lokalni dekongestanti. Ako antibiotici i dekongestanti ne pomognu, sinusi se ispiraju. Lokalni kortikosteroidi mogu da pomognu kod hronične bolesti, a hirurško lečenje je poslednji korak u terapiji sinusitisa.