Pojedinci u južnoj regiji mogu tvrditi da nije bilo perioda koji je bio jednako idiličan i miran kao vreme komunizma. Međutim, postoje izazovi koji ograničavaju naš napredak i sprečavaju nas da potpuno uživamo u savremenom društvu.Jedna od ključnih navika koja nas ograničava jeste činjenje plastičnih vrećica deo drugih vrećica. Plastične vrećice su poznate po negativnom uticaju na okolinu, predstavljajući izvor zagađenja koje može štetiti i našem planetu i našem zdravlju. Ovakvo ponašanje često je povezano sa izrazima poput “trajaće” i “neka bude, ne daj Bože”, odražavajući pesimističan pogled na budućnost, kao da se neprestano pripremamo za najgore. Skladištenje plastičnih vrećica postalo je obredna praksa koja se prenosi s generacije na generaciju, često tumačeći je kao tradiciju. Međutim, u 21. veku ova navika je izgubila svoju vrednost jer su plastične vrećice postale ozbiljna pretnja životnoj sredini i ljudskom blagostanju. Mnoge zemlje su prešle na održive alternative poput platnenih ili papirnatih vrećica koje se mogu koristiti više puta.
Naši prethodnici i roditelji u vreme Jugoslavije često su ispraćali ili dočekivali goste uz izraze poput “Nemojte nam šta zamjeriti?”. Iako ova praksa ima dobronameran cilj da pokaže gostoprimstvo i ljubaznost, nosi nekoliko suštinskih implikacija i problema koji zahtevaju razmatranje. Prvo, izgovaranje ove rečenice nosi ton podcenjivanja prema gostima koji su došli iz sopstvene volje da uživaju u društvu i gostoprimstvu domaćina, stoga nema stvarnog opravdanja za izvinjavanje. Ovaj izraz može izazvati nelagodu kod gosta jer sugeriše da je unesenjem u domaćinov dom doneo nešto nepoželjno, iako to nije slučaj. Upotreba ove specifične rečenice može sugerišući da domaćin očekuje da će njegovi gosti pronaći mane u njegovoj usluzi ili gostoprimstvu, što može stvoriti nelagodu i napetost među gostima, ometajući njihovu sposobnost potpunog opuštanja i uživanja u boravku.
Osim toga, to može narušiti samopouzdanje domaćina, jer bi mogli previše brinuti da će njihovi napori biti kritikovani, što ih može naterati da prerano otpuste goste. U prošlim vremenima, tokom perioda bivše Jugoslavije, kulturni fokus bio je na očuvanju i produžetku trajanja imovine. Odeća nije bila odbačena, već je pažljivo zakrpljivana i popravljana kako bi se produžio njen vek trajanja. Ova praksa nije bila samo praktična i ekonomska, već je takođe odražavala osećaj odgovornosti prema resursima i brigu za očuvanje okoline. Ovi su primeri kako nostalgija za prošlim vremenima može ograničiti napredak i prilagođavanje aktuelnim izazovima. Iako je važno čuvati pozitivne aspekte prošlosti, podjednako je bitno biti otvoren za promene i prihvatiti održive pristupe kako bismo podstakli bolju budućnost za sebe i okolinu.
PREUZETO