Tri godine, osam meseci i osam dana, Branislav Tešanović je ležao mrtav u svom stanu u Stokholmu. Pronašla ga je policija tek nakon dojave komšija koje su počele da sumnjaju da se nešto loše desilo. Sumnju da se nešto je izazvala nagomilana nepreuzeta pošta i to što ga dugo nisu videli u zgradi. Ovaj neobičan slučaj tema je dokumentarnog filma istraživačko-reporterskog tipa Najusamljeniji čovek u Stokholmu, koji je stigao i do Srbije.
Tešanović je, kako je navedeno, u stanu u kojem je nađeno njegovo telo godine živeo skoro 40 godina, a kada je policija ušla unutra zatekla je telo 78-godišnjeg muškarca, dok je u sobi bila upaljena sijalica i svirao radio.
Policija je tada saopštila da se radi o Jugoslovenu, čiju rodbinu nedeljama nisu uspeli da pronađu. Nakon svih administrativnih formalnosti, kada je sahrana u januaru 2020. održana u Stokholmu, socijalna služba nije uspela da pronađe nijednog rođaka.
Sahrani su prisustvovali su novinari i drugi ljudi koji su čuli za Branislava, ali ne i rodbina. Branislavova smrt izazvala je veliku pažnju u medijima, a u jednom novinskom članku opisan je kao “najusamljeniji čovek u Švedskoj”.
Njegov zemljak Dragan Laban bio je dirnut sudbinom i odlučio je da organizuje novu sahranu. Ovog puta sa pravim nadgrobnim spomenikom i rođacima.
– Nisam znao ko je on bio, ali sam morao da uradim nešto.Mora da je nešto najgore što postoji umreti sam bez voljenih. Nervirao sam zbog toga, ne bi trebalo tako da se dešava – rekao je Dragan.
Dragan je uspeo da nađe Branojku Stevanović, koja je izgubila kontakt sa bratom kada se 60-ih preselio u Švedsku.
Od nje je dobio dozvolu da Tešanoviću organizuje novu, pravoslavnu sahranu, kojoj su prisustvovali i njegovi rođaci. Njegov grob je, umesto anonimnog znaka koji mu tada dodeljen, dobio nadgrobni spomenik.