SVI SE ODMAH SETE JAJA I ŽUMANACA KADA BRINU O HOLESTEROLU, A TO JE ZASTARJELO: Dr Stanišić tvrdi da SAMO OVO POMAŽE

Kao što smo konstatovali prethodno, holesterol se manjim delom unosi u organizam preko namirnica životinjskog porekla, a većim delom stvara u jetri. I generalno što više holesterola unosimo, u normalnim okolnostima, što znači da nema nekih genetskih preduslova za visok holesterol, to se manje holesterola preuzima u crevima i takođe, manje holesterola se stvara u jetri

Kao svako jedinjenje, i holesterol ima svoju hemijsku formulu, što znači da je molekul holesterola jedinstven i minimalno odstupanje od te formulacije bi promenilo njegovu suštinu, ovako započinje priču prof. dr Svetlana Stanišić za Espreso.

Poznata doktorka osvrnula se na najveću “boljku” srpskog naroda i otkrila na koji način da se izborimo sa njim:

– Ovo možemo da uporedimo sa jedinstvenošću ljudskog lika. Na primer Petar Petrović ima jedinstveno lice, i po tom licu ga prepoznajemo. Ako bismo mu malo zakrivili nos ili povećali oči, to više ne bi bio Petar Petrović već neko drugi. Ali zašto to poredim? Naime, kada uradimo analizu krvi, informišu nas o koncentraciji dobrog i lošeg holesterola. Ali kako jedan molekul koji mora da ima određene karakteristike da bi bio prepoznat kao molekul holesterola može biti istovremeno i dobar i loš? Da li Petar može istovremeno da bude i lep i ružan.

Što se tiče Petra, on može da bude ružan svima, a lep samo svojoj mami. A što se tiče holesterola, on može da bude i dobar i loš jer se zapravo uopšte ne radi o holesterolu. To što mi delimo na dobro i loše su zapravo lipoproteinske čestice, koje možemo da zamislimo kao nosače holesterola. Ako se na nosaču nalazi dosta holesterola, onda je to loš holesterol ili LDL koji šeta po krvi sa namerom da se negde ugradi odnosno iskoristi, a ako je na nosaču malo holesterola, onda je to dobar holesterol ili HDL, odnosno nosač koji vraća holesterol u jetru na preradu – kaže doktorka.

A zašto uopšte postoje ovi nosači i zašto holesterol ne može da šeta sam po krvi? Ne može zato što je holesterol supstanca koja se ponaša kao mast,što znači da bi došlo do njegovog izdvajanja i do formiranja masne kapljice koja bi začepila krvni sud. Dakle, holesterol je jedan, a dobre i loše su lipoproteinske čestice koje ga zapravo raznose po telu za različite namene. Kad smo kod namena, za razliku od masti, holesterol ne sagoreva u organizmu za potrebe dobijanja energije, ali ima neke veoma važne uloge. Prvo, holesterol služi kao polazno jedinjenje za stvaranje steroidnih hormona, dakle estrogena, progesterona, testosterona, DHEA ili dehidroepiandrosterona, pa i kortizola – priča dr Svetlana.

– Osim toga, od holesterola se u koži formira vitamin D. Dakle, ako se šetate goli kada je sunčano vreme, verovatno ćete imati problem sa zakonom, ali nećete imati problem sa vitaminom D. Naime, ako rizikujete 15-20 minuta goli, možete stvoriti od holesterola u koži i do 20 000 IU vitamina D. Zaključak – zdravlje i reputacija ne idu zajedno! Treće, holesterol služi za stvaranje žučnih kiselina, zapravo chole na grčkom znači žuč. Polovina holesterola koja se u sastavu žuči izluči u tanko crevo se ponovo preuzme i ponovo kruži po organizmu. Ovo je važna informacija koja će nam poslužiti kasnije kada budemo pričali o strategiji za smanjenje holesterola u krvi.

Osim ovog, holesterol ulazi u sastav ćelijske membrane, dakle kao što je zid sastavljen od cigala, tako je holesterol cigla u membrani koja drži ćeliju da se ne raspadne. A kako svakodnevno stvaramo nove ćelije i razgrađujemo stare, stvaramo hormone, jasno je da ljudsko telo, mora da ima dnevnu dozu holesterola. Delom holesterol preuzimamo iz hrane, ali zapravo 2-3 puta više holesterola se stvori u jetri. U normalnim okolnostima, telo se prilagođava unosu holesterola, pa što više unosimo i preuzimamo iz creva, to se manje stvara u organizmu. Glavni izvori holesterola u ishrani su životinjske namirnice, dakle meso, jaja, mleko i mlečni proizvodi. Jedno jaje sadrži nešto malo manje od dnevne doze od 300 mg koja se preporučuje, a kad kažem preporučuje, to nema isto značenje kao u slučaju vitamina. Naime, dnevna doza vitamina je ona koju je poželjno uneti, a u slučaju holesterola se radi o dozi koju ne bi trebalo prekoračiti. I zbog tih preporuka je rasprostranjeno uverenje da nije dobro jesti jaja svaki dan ili da nije dobro jesti žumanca. Tako da možete čuti fitnes eksperte koji Vam ponosno preporučuju da smanjite unos masti tako što ćete praviti omlet od belanaca. Sledeći put ću reći šta mislim o tome – rekla je ona.

Ishrana za regulaciju holesterola

– Kao što smo konstatovali prethodno, holesterol se manjim delom unosi u organizam preko namirnica životinjskog porekla, a većim delom stvara u jetri. I generalno što više holesterola unosimo, u normalnim okolnostima, što znači da nema nekih genetskih preduslova za visok holesterol, to se manje holesterola preuzima u crevima i takođe, manje holesterola se stvara u jetri. Na taj način, organizam savršeno održava balans i koriguje nivo holesterola. Zato se najviše holesterola stvara u jetri vegana.

– Dakle, ono što možemo izvesti kao zaključak jeste da je nivo holesterola u krvi pod uticajem ishrane, ali takođe i pod uticajem genetike, zbog čega promena ishrane, pa čak i rigorozna, ne garantuje uvek pun efekat, jer genetika utiče na to kako naše telo odgovara na unos holesterola.

– U narednih par minuta ću Vam predstaviti nekoliko ključnih stavki koje treba poštovati da bi se snizio nivo ukupnog i LDL u krvi. I znam da se većina ljudi odmah seti jaja i žumanaca, jer je ranije vladalo uverenje da je unos životinjskih namirnica poguban za srce i krvne sudove. Međutim, ovaj stav je zastareo. Na primer jedna studija je prikazala slučaj muške osobe koja ima 60 godina, koja ima normalan nivo holesterola u krvi, a poslednjih 10 godina unosi po 25 celih jaja dnevno. Naravno, ovo je samo studija slučaja, jedna lasta ne čini proleće i ne reaguje svaki organizam isto na visok unos holesterola, ali ono čime treba da se vodimo jeste da su jaja, mleko i mlečni proizvodi, morski plodovi, meso, posebno iznutrice i džigerica jako hranljive namirnice i kao takve treba da budu poslednje na listi za isključenje iz ishrane, tek pošto uradimo sve ovo drugo što ću sada navesti – rekla je dr Stanišić.

1. Treba povećati unos rastvorljivih biljnih vlakana. Ova biljna vlakna se nalaze u ovsu (beta glukan), mahunarkama, semenkama i voću, a utiču na nivo holesterola tako što se rastvore u vodi, nabubre i obmotaju kapljice masti u crevima, sprečavajući njihovo preuzimanje u krvotok. Osim toga što utiču na holesterol koji unesemo putem hrane, ova biljna vlakna takođe sprečavaju preuzimanje holesterola koji dospe u creva putem žuči.
2. Treba povećati unos fitosterola iz hrane. Fitosteroli su najprostije rečeno biljna varijanta holesterola i oni se nalaze u orasima, lešnicima, bademima, integralnim žitaricama, mahunarkama, semenkama, ali takođe i u biljnim uljima. Kao što možete videti radi se o istim namirnicama koje su prethodno spomenute kao bogate biljnim vlaknima. Fitosteroli utiču na nivo holesterola tako što se takmiče sa njim u crevima za preuzimanje i tako smanjuju njegov prelazak u krv.
3. Treba zaboraviti na margarin, a to znači na čokoladu, kremaste slatkiše, kupovne kolače, pecivo inače, a posebno lisnato testo. Margarin sadrži transmasne kiseline koje podižu nivo LDL, snižavaju nivo HDL holesterola u krvi. Lekari na primer pacijentima preporučuju isključivanje slatkiša zato što svi kremasti slatkiši sadrže hidrogenizovane biljne masti a to je drugi naziv za margarin. Osim margarina i hrana iz friteze sadrži transmasne kiseline, tako da i nju treba isključiti iz upotrebe.
4. Postoje namirnice za koje je pokazano da mogu imati uticaj na nivo LDL, HDL ili obe vrste holesterola, a među njima su maslinovo ulje, plava riba, avokado, beli luk, zeleni čaj , a kako pokazuju istraživanja i whey protein ili protein surutke utiče pozitivno na masni status.

I sad kad ste sve ovo čuli, možete da primetite da je ishrana za sniženje holesterola u krvi zapravo pravilna ishrana, bez prerađene i brze hrane, a osim svega što smo prethodno naveli, ovakva ishrana sadrži dosta vitamina A, C i E i drugih antioksidanasa što je jako važno za usporenje procesa ateroskleroze. Drugim rečima, pokazalo da nije važno samo koliki je nivo LDL holesterola u krvi, već je takođe važno koliko antioksidantnih materija imamo koje sprečavaju oksidaciju LDL-a jer se oksidovan LDL može ugraditi u arterijski zid.

Ukoliko uspete da primenite gorenavedeno, da isključite brzu hranu, mlečne slatkiše, margarin, da povećate unos integralnih žitarica, mahunarki, semenki, voća i povrća, i dalje imate problema sa holesterolom u krvi, onda da, vreme je da izbacite i jaja.

Za više informacija o prof dr Svetlani Stanišić pogledajte NA OVOM LINKU, kao i na njenom zvaničnom Jutjub kanalu.

(Espreso/Vanja P.)