Marin je zašutio.
„Šta si sve pronašla?“ upitao je napokon.
„Dovoljno da znam da više ne želim živjeti u laži.“
Pokušao je objasniti da je sve počelo kao greška, da je Lucija trudna i da nije znao kako mi reći.
„A moj novac? Moj stan? I moj rođendan koji si napustio zbog nje? Jesu li i to bile greške?“
Nije imao odgovor.
Rekla sam mu da sam blokirala dodatnu karticu i prikupila sve dokaze. O daljnjim koracima razgovarat ću s advokatom. Nisam željela svađu, nego istinu i zaštitu svojih prava.
„Molim te, nemoj uništiti naš brak“, rekao je.
Duboko sam udahnula.
„Marine, brak se ne čuva lažima. Povjerenje se gradi iskrenošću, a ti si ga mjesecima rušio.“
Prekinula sam razgovor.
Te večeri dugo sam sjedila kraj prozora. Bilo mi je teško, ali nisam željela da me bol pretvori u osobu koja nanosi bol drugima.
Nisam znala šta će donijeti sutra. Znala sam samo da više neću zatvarati oči pred istinom.
Jer oprost ne znači da moramo prihvatiti nepravdu, a mir ponekad počinje onda kada konačno skupimo snagu da kažemo: **DOSTA JE.**
Napomena: Priča je preuzeta i prilagođena za potrebe pripovedanja. Imena, likovi i događaji su izmišljeni ili izmijenjeni. Izvorni autor/izvor nije poznat.