Porast broja ishemijskih i hemoragijskih moždanih udara pripisuje se hladnim zimskim uslovima i nezdravim stilovima života
Statistike pokazuju ozbiljan problem u Srbiji, s godišnjim brojem moždanih udara između 20.000 i 25.000 ljudi
Lekari Vojnomedicinske akademije (VMA) kažu da imaju ogroman broj intervencije ovih dana i noći, a osim brojnih intervencija zbog povreda prilikom pada na ledu, u noći između srede i četvrtka beleže i ogroman broj pacijenata sa moždanim udarom. Lekari upozoravaju i da je ovih dana broj infarkta srca 40 odsto veći od uobičajenog broja. Evo zašto baš u januaru imamo najviše slučajeva moždanih i srčanih udara.
“Veliki broj moždanih udara”
Prema rečima doktora doktora Ranka Raičevića, neurologa i načelnika Klinike za neurologiju VMA, tokom noći ogroman broj pacijenata javljao se zbog ortopedskih pregleda i povreda. Međutim, kako kaže, jedna stvar bila je posebno neobična, a to je očigledan porast broja pacijenata koji su doživeli moždani udar.
– Bio je jedan veliki broj moždanih udara – rekao je načelnik klinike za neurologiju na VMA.
Umire se u roku od 3 dana
Ono što je nakon ovog stanja opasno je stopa smrtnosti. Samo u prvih mesec dana smrtnost kod osoba s moždanim udarom uzrokovan hemoragijom je visok, te veliki broj bolesnika umire u prva 3 dana. Mortalitet u prvih mesec dana kod osoba sa ishemijskim moždanim udarom je 15 odsto.
Istraživanje govore da će nakon moždanog udara približno jedna od četiri osobe imati još jedan udar u roku od 5 godina. Drugi moždani udar će se najverovatnije dogoditi u prvih 30 dana. Zbog toga, kada neko ima moždani udar, lekari uvek proveravaju da li osoba ima neko zdravstveno stanje koje povećava rizik od njega.
Zašto su moždani udari česti zimi
Hladno vreme i Celzijus u “minusu” ne prijaju ni zdravim osobama, a kod hroničnih bolesnika mogu da dovedu do pogoršanja zdravstvenog stanja. Osim toga, kraj decembra i januar su meseci kada je sezona slava, a slave se Nova godina, Božić, i drugi praznici gde je obilje hrane i pića neizostavno. Kada se na to dodaju slaba fizička aktivnost, stres i niske temperature, neretko u debelom minusu, situacija može biti fatalna.
Velika finska studija FINMONICA pokazala je da je stopa ishemijskih i intracerebralnih krvarenja veća zimi nego tokom leta. U studiji se ukazuje da niske temperature utiču na faktore rizika poput krvnog pritiska, koagulacije krvi i hemokoncentracije, što može povećati rizik od moždanog udara tokom hladnih meseci.
Zašto je zima rizičnija:
- niske temperature – dolazi do sužavanja krvnih sudova, što povisuje krvni pritisak
- gušća krv zimi (manji unos tečnosti, hladnoća)
- manje kretanja i više vremena u zatvorenom
- respiratorne infekcije (grip, virusne upale) mogu pokrenuti zapaljenske procese i povećati rizik
- zimski stres (hladnoća, fizički napor pri čišćenju snega)
Ko je posebno ugrožen:
- osobe sa hipertenzijom
- srčani bolesnici
- dijabetičari
- pušači
- stariji od 55 godina
Kako smanjiti rizik zimi:
- redovno meriti i kontrolisati krvni pritisak
- ne preskakati terapiju
- toplo se oblačiti (posebno glava i vrat)
- unositi dovoljno tečnosti
- umerena fizička aktivnost
Povećan i broj infarkta za 40 odsto
Osim toga, niske temperature utiču i na srčane udare, a prema rečima doktora Predraga Mitrovića kardiolozi Urgentnog centra poslednjih dana imaju oko 40 odsto više pacijenata sa akutnim infarktom miokarda.
Prema njegovim rečima, najviše je hroničnih bolesnika, jer su oni “uvek na ivici da svakog trenutka dobiju nešto novo”, ali među pacijentima ima i starijih i mlađih koji ranije nisu imali dijagnostikovane srčane tegobe.
– Dolaze prvi put, nisu znali da imaju problem, a sada se javljaju sa ozbiljnim simptomima – navodi Mitrović i dodaje da su vremenski uslovi osnovni uzrok aktuelne situacije, uz napomenu da se novi hladni talas tek očekuje.
Sve o infarktu srca čitajte na našem portalu Blic Zdravlje.
U Srbiji između 20.000 i 25.000 ljudi doživi moždani udar
Svake godine u Srbiji između 20.000 i 25.000 ljudi doživi moždani udar, rekao je ranije neurohirurg profesor Branko Đurović.
U 80 odsto slučajeva u pitanju je ishemijski moždani udar, dok je u 20 odsto slučajeva hemoragijski. Ako imamo moždani udar u predelu leve hemisfere velikog mozga, tada može doći do pojave otežanog govora, slabosti ili oduzetosti suprotne polovine tela – rekao je ranije Đurović.
Doktor naglašava da oporavak uglavnom zavisi od starosne dobi i da je znatno brži uz pomoć logopeda. Razlozi moždanog udara su, pored genetske predispozicije i način i stil života.
– Genetska prisutnost determinisana je u 15 do 20 odsto slučajeva. Međutim, sama genetika ne znači da će se moždani udar sigurno dogoditi. Mnogo zavisi od načina življenja. Najčešći uzrok je hipertenzija i to čak u 70 do 75 odsto slučajeva – kaže dr Đurov.
Kako nastaje moždani udar
Moždani (šlog, infarkt mozga) je stanje koje označava naglo nastali neurološki poremećaj uzrokovan poremećajem cerebralne cirkulacije.
Postoje dve glavne vrste moždanog udara: ishemijski i hemoragijski:
- Ishemijski moždani udar nastaje kada krvni ugrušci, naslage (plak) ili druge čestice blokiraju arteriju. Kao rezultat toga, područja mozga koja ta krvna arterija snabdeva mogu da pretrpe ishemijsko oštećenje, jer ostaju bez krvi, kiseonika i hranljivih materija. Krv više ne može da dosegne sve delove mozga.
- Hemoragijski moždani udar nastaje usled krvarenja. Izuzetno visok krvni pritisak može da izazove moždano krvarenje, naročito ako osoba već ima moždanu aneurizmu.
Simptomi moždanog udara, na udaru sve mlađi
Kako je ranije za “Blic zdravlje” objasnio potpukovnik doktor Boban Labović, neurolog, načelnik urgentne neurologije sa jedinicom za moždani udar u Vojnomedicinskoj akademiji (VMA), znakovi moždanog udara tipično počinju iznenada, kroz sekunde i minute, i zavise od zahvaćenog području mozga.
On je takođe upozorio da moždani udar smanjuje svoju učestalost kod starijih ljudi, ali postoji jasan porast pojave moždanih udara kod mlađih ljudi.
Moždani udar može izazvati različite simptome u zavisnosti od toga koji deo mozga pogađa. Neki od najčešćih simptoma su:
- afazija – teškoće u govoru ili potpuni gubitak govora
- zamagljen vid ili dvostruki vid (diplopija)
- zbunjenost ili uznemirenost
- koma
- vrtoglavica
- glavobolje, obično iznenadne i jake
- gubitak kontrole mišića na jednoj strani lica
- gubitak koordinacije ili nespretnost (ataksija)
- gubitak pamćenja (amnezija)
- promene raspoloženja ili iznenadne promene ličnosti
- mučnina i povraćanje
- ukočenost vrata
- nesvestica ili gubitak svesti
- napadi
- nejasan ili izobličen govor (dizartrija)
- iznenadno pogoršanje ili gubitak čula (uključujući vid, sluh, miris, ukus i dodir)
- slabost ili paraliza na jednoj strani lica i tela
BLIC.RS