Anton je došao u bolnicu da poseti brata. Videvši devojku koja plače u uglu, nije mogao da prođe. – Niste videli glavnog lekara-izdao je prvo što vam je palo na pamet. Devojka ga je pogledala i negativno odmahnula glavom. – Jesi li došao da posetiš hvo rogoa? pitao je. – Sestro. (K / MK) – u teškom stanju? – Lekari kažu da se treba nadati mladom telu. Malo po malo, razgovarali su. Devojka se zvala Inna. Anton je rekao o svom bratu da je bio u D TP i da su im takođe govorili o mladom telu, ali su lekari učinili nemoguće. A onda je kriza prošla, a bratu je mnogo bolje. Ina se polako smirila. – Hvala.
Amalija i ja smo ostali sami na celom svetu. Zaista želim da se oporavi.
– Oporaviće se! Ne oklevajte! Žaleći se svom bratu, Anton se vraćao kući i razmišljao o tome kako su on i njegov brat imali sreću da imaju veliku porodicu. Anton je počeo da posećuje brata svaki dan, i kada je upoznao Innu, bio je zainteresovan za jato sestre. Ona je već otišla na popravku. Kada je Saška otpuštena, Anton je i dalje dolazio u bolnicu da vidi Innu. – Amalije su već mnogo bolje! Ona će se oporaviti! – Sa srećnim osmehom obavestila ga je Inna. Nedelju dana kasnije, zajedno sa Innom, sreli su Amaliju.
Anton ih je odvezao kući svojim automobilom. Devojke su ga pozvale u posetu. Anton je jednom kupio četiri karte za pozorište. Otišli su tamo zajedno: dva brata i dve sestre. Sašin Kontakt sa Amalijom je odmah uspostavljen. Pronašli su zajedničke teme razgovora. Anton i Ina su, izgleda, takođe uspeli, ali nije jasno da li je prijateljstvo nešto drugo. U svakom slučaju, ako Anton dan nije video Innu, bio je veoma zabrinut.
A ta nejasna veza trajala bi dugo da Saša i Amalija nisu izjavili da planiraju da se venčaju. – A mi? pitao je Anton Innu. – Koja pitanja mogu biti? – Inna mu se nasmešila… dva venčanja odigrana su istog dana. I još godinu dana kasnije, cela mnogobrojna rođaka je tetkala sa novorođenim unucima … ne bi bilo sreće…
Otišli su tamo zajedno: dva brata i dve sestre. Sašin Kontakt sa Amalijom je odmah uspostavljen. Pronašli su zajedničke teme razgovora. Anton i Ina su, izgleda, takođe uspeli, ali nije jasno da li je prijateljstvo nešto drugo. U svakom slučaju, ako Anton dan nije video Innu, bio je veoma zabrinut. A ta nejasna veza trajala bi dugo da Saša i Amalija nisu izjavili da planiraju da se venčaju. – A mi? pitao je Anton Innu. – Koja pitanja mogu biti? – Inna mu se nasmešila… dva venčanja odigrana su istog dana. I još godinu dana kasnije, cela mnogobrojna rođaka je tetkala sa novorođenim unucima … ne bi bilo sreće…
PREUZETO