Dok sam stajao u parku nakon parova na univerzitetu, Video sam baku pored trotoara nasuprot. Nosila je staru istrošenu jaknu ispod koje se pojavila čista Stara haljina, na nogama su bile čizme koje su se držale bukvalno na poštenoj reči, a na glavi tanka marama.
Na bakinom licu bilo je toliko bora, koža je bila toliko opuštena da je bila poput jabuke na hladnoći. Stajala je na hladnoći sa malo ispruženom rukom koju je s vremena na vreme plaho spuštala… lice joj je bilo tako tužno da sam mislio da će plakati sledećeg trenutka… ili je već plakala.
Znao sam da imam nekoliko novčanica u džepu i odlučio sam da ih dam baki, a u međuvremenu sam je gledao i u glavi postavljao ko je radila, šta joj se dogodilo i gde je njena porodica. Odjednom su dva 6-klasnika trčala do bake. Naizmenično su pili penu iz jedne limenke. Jedan od njih je stavio opušak u ruku svoje bake i pobegao. Drugi ga je pratio glasnim smehom.
Baka nije vikala, ništa nije rekla. Jedva je tiho kleknula i spustila glavu. Čim sam skočio sa mesta, 3-razrednik Arthur prišao je baki. Prepoznao sam ga jer njegova porodica živi pored nas.
Pitao sam se, počeo sam da gledam. Artur je pomogao baki da ustane, otresao joj sneg sa kolena, zagrlio je, izvadio lepinje iz ruxaka koje je pekla njegova baka i sve komšije koje je čak dala. Tada je dečak pogledao bakinu ruku, bacio ranac na pod i potrčao. Dok je baka posramljeno jela lepinje, Arthur se vratio. U rukama je imao jod i zavoj. Momak je brzo obradio ranu od opuška i zavrnuo bakinu ruku. Zatim je izvadio svinju kasicu prasicu koju je sakrio u jakni i dao baki.
Tada sam im prišao i čuo Artura kako govori: – još uvek mogu da ih uštedim. Potreban vam je novac. Moji roditelji neće psovati, razumeće me. Samo ti ne brini, bako, ne brini. – Pazi na tebe i tvoje roditelje Gospode, sine-rekla je baba, shvatajući da nema šanse da se odrekne svinje-prasice. Prišao sam joj, dao novac. “Kakvo malo i kakvo veliko srce”, rekla je, gledajući Arthura. Tada sam sustigao dečaka i otišli smo kući.
PREUZETO