Porodica vatrogasca koji je proveo gotovo deceniju u stanju minimalne svesti pre nego što je iznenada povratio lucidnost, snimila je kamerom emotivni trenutak u kojem se konačno probudio.
Vatrogasac Donald Herbert imao je samo 34 godine kada mu se život zauvek promenio nakon što je teško povređen dok je gasio požar u kući u Bufalu, Njujorku, u decembru 1995. krov imanja srušio se na oca četvoro dece, priklještivši ga ispod gomile ruševina koje su ga gotovo ugušile. Bio je bez kiseonika nekoliko minuta pre nego što su ga spasile kolege, ali dok je njegova supruga Linda stigla u bolnicu, već je bio u komi, piše Ladbible.
U razgovoru s Andersonom Kuperom u emisiji “60 Minutes” 2007. godine Donova skrhana supruga rekla je: “Sećam se da sam ga molila i preklinjala u bolnici dok nije reagovao. Ne ostavljaj me, ne ostavljaj decu, potreban si nam”.
Jedan od njihovih sinova dodao je: “Pokušavali smo da ga nateramo da nam stisne ruku ili pomeri nožni prst ili nešto slično… pokušavali smo gotovo sve”.
Don je posle godinu dana konačno izašao iz kome, ali je imao problema s govorom, vidom i pokretljivošću, a takođe nije mogao da jede samostalno. Njujorčanin se jedva ičega sećao i nije prepoznavao svoje najbliže – a za nekoliko meseci pao je u stanje minimalne svesti.
To znači da je Don – koji je takođe ostao slep nakon nesreće – mogao da odgovori na podražaje i pokaže određenu svest, ali nije mogao da komunicira. Njegova porodica bila je primorana da ga premesti u starački dom gde ga je na životu održavala sonda za hranjenje i mogao je da prima stalnu negu, dok su Lindi stručnjaci rekli da bi trebalo da se oprosti od njega.
“Odvela sam ga kod jednog neurologa i zapravo sam ga molila da mi kaže: ‘Da li će mu biti bolje ili ne?’ A on je samo rekao: ‘Pa, pogledajte ga. Šta vidite? Vi vidite ono što i ja vidim, tamo nema ničega’. I bila sam jednostavno skrhana”, prisetila se supruga.
Jedan od njihovih sinova opisao je da je osećao mučninu u želucu kad je video oca u tako teškom stanju, dok je drugi rekao da se ‘nikada’ nije navikao na to da mu je tata minimalno pri svesti.
Don je bio u takvom stanju više od devet godina – sve dok se 30. aprila 2005. iznenada nije probudio u staračkom domu, pitajući gde mu je porodica. Njegovi najmiliji i bivši prijatelji vatrogasci došli su u ustanovu za negu, gde im je medicinska sestra zatim pozajmila video kameru da snime Donovo neobično ‘buđenje’.
Tadašnji 43-godišnjak teško je izgovorio svoje prve reči nakon što nije govorio gotovo deset godina, dok su njegovi problemi s vidom značili da je bio primoran da prepozna svoje rođake i prijatelje po njihovim glasovima. U videu koji tera suze na oči , Donovi sinovi grle svog oca dok ih on pita: ‘Koliko me dugo nije bilo?’.
(Kurir.rs/Žena)