Vaše merenje krvnog pritiska verovatno nije toliko tačno koliko mislite
Često se dešava da pacijenti, pa čak i medicinske sestre i lekari, preskaču korake koji su ključni za tačno određivanje krvnog pritiska.
Na rezultat mogu uticati način na koji sedite i položaj vaše ruke, da li ste prethodno popili kafu, pa čak i razgovor sa lekarom tokom merenja. Sve to može dovesti do očitavanja koje je više ili niže od vašeg stvarnog krvnog pritiska.
„Ako zaista želimo da poboljšamo kardiovaskularno zdravlje ljudi, moramo pravilno da merimo i lečimo hipertenziju“, kaže dr Tami Brejdi, pedijatrijski nefrolog iz Dečjeg centra Džons Hopkins u Baltimoru, koja proučava merenje krvnog pritiska i zdravlje srca kod dece i odraslih. Tačno merenje je ključno za prevenciju srčanog i moždanog udara, kao i drugih potencijalno fatalnih stanja.
Kako da pravilno izmerite krvni pritisak? Prema smernicama Američkog udruženja za srce i drugih organizacija, trebalo bi da sedite sa obe noge na podu, ne ukrštajući ih, sa uspravnim leđima i rukom oslonjenom na sto ili drugu površinu. Manžetna aparata treba da bude postavljena na golu ruku, u visini srca. Tokom merenja ne biste trebali da pričate ili koristite telefon, a bešika bi trebalo da bude prazna. Takođe, pritisak je najbolje meriti najmanje dva puta u jednom sedenju.
Anksioznost takođe može biti faktor netačnih očitavanja krvnog pritiska. Neki ljudi imaju povišen pritisak u lekarskoj ordinaciji, dok im kod kuće ostaje u normalnim granicama – stanje poznato kao “hipertenzija belog mantila”.
Merenje krvnog pritiska pokazuje pritisak krvi na zidove arterija dok srce kuca (sistolni pritisak) i dok se opušta (dijastolni pritisak). Pritisak prirodno varira tokom fizičkih aktivnosti i drugih faktora, ali cilj je zabeležiti prosečan pritisak osobe kroz vreme, bez ovih fluktuacija.
Visok krvni pritisak, ili hipertenzija, vodeći je faktor rizika za prevremenu smrt i invaliditet širom sveta. Gotovo polovina odraslih u SAD ima visok krvni pritisak, a samo 20% njih ga uspešno drži pod kontrolom, navodi Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
Ako se ne leči, može dovesti do srčanih i moždanih udara, hronične bolesti bubrega, srčane insuficijencije i demencije, kaže dr Majkl Rakoc, potpredsednik Američkog medicinskog udruženja za unapređenje zdravstvenih ishoda.
Kako je netačno merenje skoro koštalo života jednog pacijenta
Džejms Jang II promenio je način života nakon što su mu lekari otkrili visok krvni pritisak i druge zdravstvene probleme.
Sa 40 godina počeo je da oseća kratak dah i glavobolje. Kod kuće je merio pritisak, ali mu se rezultati nisu činili zabrinjavajućim. Međutim, lekarski pregled otkrio je šokantnu istinu – njegov pritisak bio je opasno visok.
Gde je bila greška? Koristio je neodgovarajuću manžetnu i stari aparat za merenje pritiska. Dijagnostikovana mu je kongestivna srčana insuficijencija i druge bolesti. „Bukvalno sam igrao ruski rulet sa svojim životom“, rekao je.
Ova dijagnoza podstakla ga je na promene – počeo je zdravije da se hrani i redovno vežba, što je značajno poboljšalo njegovo zdravlje. Danas, sa 53 godine, ima master iz javnog zdravlja i radi kao koordinator za klinička istraživanja na Univerzitetu Vejn Stejt u Detroitu.
Kako nepravilno merenje može dovesti do pogrešnih dijagnoza
Neispravno merenje pritiska često daje više vrednosti nego što su stvarne. Istraživanje dr Tami Brejdi iz oktobra pokazalo je da naslanjanje ruke na krilo povećava sistolni pritisak za 3,9 mmHg, a dijastolni za 4 mmHg. Još veće odstupanje zabeleženo je kada je ruka visila sa stola.
Slično, studija iz 2023. godine otkrila je da premala manžetna daje previsoke vrednosti, dok prevelika pokazuje niži pritisak nego što jeste. Brejdi zato uvek nosi metar kako bi pacijentima izmerila obim ruke pre merenja pritiska.
Čak i male greške u merenju mogu dovesti do toga da milioni ljudi dobiju pogrešnu dijagnozu i terapiju, kaže epidemiolog Pol Minter. „Ne bismo tolerisali ovakve propuste pri merenju nivoa holesterola ili šećera u krvi“, dodaje on.
Pacijenti s netačno visokim očitavanjima mogu završiti na nepotrebnim lekovima, upozorava dr Dženifer Kluet, specijalista za hipertenziju. To može previše sniziti njihov pritisak, izazvati umor, vrtoglavicu i povećati rizik od padova i povreda. „Ključ je da pacijenti dobiju pravu terapiju – ni više, ni manje nego što im je potrebno“, kaže ona.
Problem u zdravstvenom sistemu – loše obučeni medicinski radnici
Istraživanje iz 2017. godine koje je vodio Rakoc pokazalo je da je samo 1 od 159 studenata medicine iz 37 država pravilno merio krvni pritisak. U proseku su tačno izvodili samo 4,1 od 11 neophodnih koraka, uključujući pravilno postavljanje ruku i nogu pacijenta. Ovi nalazi podstakli su medicinske škole i profesionalna udruženja da poboljšaju edukaciju o pravilnom merenju pritiska.
Merenje krvnog pritiska na ispravan način traje oko 10 minuta, ali medicinsko osoblje često nema dovoljno vremena za to, kažu stručnjaci za hipertenziju. Problem je i što mnoge ordinacije nisu opremljene odgovarajućim stolicama i stolovima za pravilno merenje.
„Godinama nisam videla da neko meri pritisak dok pacijent drži ruku na stolu“, kaže Barbara Vajs, profesor na Univerzitetu Indijana Veslijan.
Zbog toga Američko medicinsko udruženje sarađuje sa zdravstvenim timovima kako bi obezbedilo bolje uslove za merenje.
Problemi sa kućnim aparatima za pritisak
Sve više ljudi meri pritisak kod kuće, ali često ne dobijaju ili ne prate uputstva za pravilno merenje. Istraživanje iz 2023. godine pokazalo je da skoro 80% aparata za pritisak kupljenih na internetu nije prošlo validaciju za tačnost. Američko medicinsko udruženje objavilo je listu pouzdanih uređaja kako bi pacijenti mogli da donesu ispravne odluke.
preuzeto