Naš način života ostavlja trag na biohemijskom profilu organizma, a mozak, koji troši dve trećine glukoze i petinu krvotoka, prvi trpi posledice
Starosna granica za moždani udar sve je niža, a među glavnim uzrocima su zloupotreba psihoaktivnih supstanci, nezdrav način života i nedostatak fizičke aktivnosti, upozorava pukovnik profesor Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju VMA.
Najmlađi pacijent sa moždanim udarom trenutno ima samo 40 godina. Dr Raičević ističe da novi faktori rizika, poput upotrebe droge i hroničnog stresa, sve češće doprinose ovoj ozbiljnoj zdravstvenoj tegobi.
Pacijent od 40 godina nema tipične faktore rizika, već je u pitanju zloupotreba psihoaktivnih supstanci. U poslednje vreme beležimo porast broja mladih pacijenata koji se javljaju Hitnoj pomoći zbog simptoma moždanog udara. Nažalost, psihoaktivne supstance postaju sve prisutnije, kao da je njihova upotreba nešto normalno – kaže dr Raičević.
Osim psihoaktivnih supstanci, značajnu ulogu u razvoju moždanog udara ima i nedostatak fizičke aktivnosti.
Sedentarni način života postao je uobičajen – mnogo radimo, malo se krećemo i često ne odmaramo dovoljno. Mozgu je neophodno najmanje osam sati sna u kontinuitetu. Kada tome dodamo i klasične faktore rizika, poput poremećaja srčanog ritma, visokog nivoa lipida u krvi i dijabetesa, jasno je da se moždani udar javlja sve ranije – objašnjava dr Raičević.
Analize krvi često mogu ukazati na rizičan način života.
Laboratorijski nalazi otkrivaju mnogo toga. Povišeni eritrociti, hemoglobin i gustina krvi ranije su smatrani znakom zdravlja, ali danas znamo da gustija krv teže prolazi kroz male moždane krvne sudove, povećavajući rizik od udara. Naš način života ostavlja trag na biohemijskom profilu organizma, a mozak, koji troši dve trećine glukoze i petinu krvotoka, prvi trpi posledice – ističe dr Raičević.
Kako prepoznati moždani udar?
Moždani udar ima jasne simptome, ali ih pacijenti često ignorišu.
Osećaj opšteg zamora, vrtoglavica, utrnulost polovine tela, kratkotrajne smetnje vida i zaplitanje u govoru mogu biti rani znaci. Nažalost, mnogi ih ne shvataju ozbiljno – upozorava dr Raičević.
Zimski period dodatno povećava rizik.
Hladno vreme izaziva sužavanje krvnih sudova, što kod osoba sa već postojećim problemima može dovesti do moždanog udara. Apelujem na pacijente sa hipertenzijom i srčanim oboljenjima da redovno uzimaju terapiju, izbegavaju stres i vode računa o svom zdravlju – naglašava on.
Vreme je ključno za lečenje
Brza reakcija može spasiti život.
Ako pacijent stigne u roku od sat vremena, rezultati lečenja su izvanredni. Trombolitička terapija je efikasna do četiri i po sata, a mehanička trombektomija do šest sati. Svaki minut je dragocen – ističe dr Raičević.
Kako sprečiti moždani udar?
Prevencija uključuje zdrav način života i kontrolu postojećih oboljenja.
Lečenjem hipertenzije i dijabetesa broj moždanih udara može se smanjiti za 50 odsto. Osobe koje uzimaju terapiju za pritisak treba da prate vremenske promene i po potrebi prilagode doze. Takođe, važno je izbegavati ekstremne fizičke napore i slušati svoje telo – savetuje dr Raičević.
Moždani udar više nije bolest bez rešenja, ali ključ uspeha je u ranoj dijagnozi i prevenciji.
najzena.rs