Važno je da znate kako da prepoznate znakove srčanog udara…
Izlaganje niskim temperaturama može povećati rizik od srčanih problema, uključujući i srčani udar. Do toga dolazi jer krvni sudovi reaguju na niske temperature tako da se sužavaju, čime se povećava krvni pritisak i smanjuje cirkulacija, što opterećuje srce.
Srčani udar ili infarkt miokarda posledica je začepljenja krvnih sudova, najčešće zbog krvnih ugrušaka koji uzrokuju nagli prekid dotoka krvi u srce. Lečenje srčanog udara zahteva hitnu pomoć jer telo ne dobija dovoljno kiseonika, a može izazvati i iznenadnu smrt.
Hladno vreme dodatno može opteretiti srce jer utiče na njegov rad i cirkulaciju. Osobe sa postojećim kardiovaskularnim bolestima posebno su izložene visokom riziku od srčanog udara tokom hladnog vremena. Kao rezultat toga, nije neuobičajeno da se tokom zimskih meseci i nižih temperatura javlja više slučajeva ozbiljnih srčanih problema.
Kako hladno vreme utiče na srce?
Švedski istraživači proučavali su vezu između različitih vremenskih uslova i srčanih udara te su otkrili da su oni češći tokom hladnijih dana, jer tada srce mora raditi više kako bi telu obezbedilo toplinu. Tako hladno vreme može uticati na rad srca i izazvati:
Veći broj otkucaja srca
Povećanje krvnog pritiska
Veću potrebu za kiseonikom
Zgušnjavanje krvi, što može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka.
Osobe sa kardiovaskularnim bolestima mogu doživeti više štetnih efekata zbog hladnog vremena, uključujući visoki krvni pritisak i ukočenost arterija. Svi ti faktori dodatno opterećuju srce, povećavajući rizik od srčanog udara. Osim toga, infekcije respiratornog sistema su teže i lakše se šire tokom zime, što zauzvrat može izazvati srčani udar.
Znaci srčanog udara
Važno je da znate kako da prepoznate znakove srčanog udara. Ako ga osoba doživi, potrebna joj je što hitnija pomoć kako bi verovatnoća za oporavak bila veća. Ozbiljnost srčanog udara može se razlikovati od osobe do osobe, a uobičajeni simptomi srčanog udara mogu biti:
Pritisak, stezanje ili bol u grudima
Bol ili neprijatnost koja se širi na rame, ruku, leđa, vrat, vilicu, zube ili ponekad gornji deo stomaka
Hladan znoj
Umor
Gorušica ili probavne smetnje
Osećaj omaglice ili iznenadna vrtoglavica
Mučnina
Kratkoća daha.
Faktori rizika
Budući da je rizik od srčanog udara veći tokom hladnijeg vremena, bolje je izbegavati naporne aktivnosti u tom periodu, poput čišćenja snega ili hodanja po mokrom snegu. Faktori rizika za srčani udar i bolesti srca mogu uključivati sledeće:
Visoki krvni pritisak
Visok holesterol u krvi
Pušenje
Starost
Porodična istorija
Dijabetes
Gojaznost
Nedostatak redovne fizičke aktivnosti
Visoka konzumacija alkohola
Konzumiranje ishrane sa visokim udelom zasićenih masti, trans masti i holesterola.
Međutim, neki faktori rizika mogu imati veći uticaj na to kako hladno vreme utiče na stanje srca nego drugi faktori. Na primer, osobe koje puše ili konzumiraju alkohol imaće veći rizik od srčanog udara kada su temperature niske. To je zato što pušenje i alkohol direktno utiču na sužavanje krvnih sudova, što izaziva povećanje krvnog pritiska.
Kako se zaštititi tokom niskih temperatura?
Kako biste smanjili uticaj niskih temperatura na vaše srce, trebalo bi da se manje izlažete niskim temperaturama, posebno kada one padnu ispod nule. Ukoliko izlazite napolje, postoji nekoliko načina na koje se možete zaštititi:
Slojevito se oblačite i nosite kapu i šal kako biste održavali telesnu temperaturu.
Izbegavajte ili ograničite konzumaciju alkoholnih pića dok boravite na hladnom, jer oni mogu doprineti lažnom osećaju toplote.
Uzimajte redovne pauze od fizičkih aktivnosti i nemojte preopterećivati svoje telo.
Redovno se vraćajte u kuću ako provodite duže vreme napolju.
Konzumirajte tople obroke i tople napitke.
Redovno vežbajte u zatvorenom prostoru kako biste sprečili razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Ostale preventivne mere odnose se na smanjenje respiratornih infekcija tokom zime, pa se vakcinišite protiv pneumokoka i gripa kako biste smanjili rizik od razvoja kardiovaskularnih komplikacija. Takođe, redovno perite ruke, izbegavajte dodirivanje lica i mesta sa velikim brojem ljudi. Ako, na primer, imate gripu ili prehladu, odmorite se kako biste se potpuno oporavili pre nego što ponovo izađete na hladno, piše Medical News Today.
NAJZENA.RS