Kada je Dominic završio ručak, prišao je svom SUV-u i zatekao nepoznatog muškarca s fasciklom u ruci.
„Gdje je moja supruga?“ upitao je nervozno.
„Gospodine, vozilo pripada Audrey Brooks. Došao sam preuzeti ključeve i dokumentaciju.“
Dominic se nasmijao. „Ona neće ništa uraditi bez mene.“
Tada mu je zazvonio telefon. Na ekranu je pisalo Audrey.
„Dominic, Leo i ja smo na sigurnom“, rekla je mirno. „Neću se vratiti u dom u kojem se prema meni postupa kao da ne vrijedim.“
„Audrey, pretjeruješ!“
„Ne tražim osvetu. Samo želim da se prema meni postupa s poštovanjem. Sve ćemo riješiti preko advokata.“
Prekinula je poziv.
Nekoliko sati kasnije, Dominic je saznao da je stanovanje uređeno na način koji mu nije ostavljao kontrolu kakvu je zamišljao, a da je njen otac već angažovao pravnu pomoć za nju.
Prvi put se zapitao ko je zapravo Audrey Brooks.
A Audrey je, držeći Lea u naručju, shvatila da snaga nije u tome da nekoga poniziš, nego da prestaneš dopuštati da drugi ponižavaju tebe.
Napomena: Priča je preuzeta i prilagođena za potrebe pripovedanja. Imena, likovi i događaji su izmišljeni ili izmijenjeni. Izvorni autor/izvor nije poznat.