Devojka iz Ćuprije 6 meseci imala temperaturu i stalno je bila umorna: LJEKARI 5 godina tražili uzrok, dijagnoza ih šokirala

Sindrom hroničnog umora sve je prisutniji u savremenom društvu i može ozbiljno da naruši svakodnevni život obolelih. Ljudi koji pate od ovog poremećaja često nemaju snage za najjednostavnije aktivnosti, a u težim slučajevima bolest ih može potpuno vezati za krevet.

Umor koji ne prolazi, bolovi u mišićima, nelagodnost u zagušljivim prostorijama i stalni manjak energije – to su samo neki od simptoma sa kojima je Ina živela čak pet godina.

O svojoj borbi otvoreno je govorila gostujući u jednoj televizijskoj emisiji, gde je objasnila da su prvi znaci bolesti bili neobični i zbunjujući.

– Prvi simptomi bili su velike oscilacije krvnog pritiska. Često je bio povišen, a imala sam i temperaturu koja je trajala mesecima, nekad i po tri ili šest meseci. Bila je oko 37,2 i nikako nije prolazila. Uz to sam imala česte infekcije, bolove u mišićima i zglobovima i konstantan umor – ispričala je.

Kako kaže, godinama je obilazila lekare i specijaliste, ali odgovora nije bilo.

– Stalno sam bila u začaranom krugu. Slali su me od jednog do drugog lekara, sumnjali su da postoji neka bolest, ali nisu nalazili ništa konkretno. Na kraju bi mi rekli da sam zdrava i da idem kući da se odmorim – objasnila je Ina, koja je danas predsednica Udruženja pacijenata sa hroničnim umorom.

Analize dobre, a stanje sve gore

Iako su rezultati analiza pokazivali da je zdrava, simptomi su i dalje bili prisutni.

– Parametri su bili dobri, ali su virusne infekcije bile hronične. Imala sam antitela na skoro deset virusa, a kod šest su nivoi IgG antitela bili abnormalno visoki – objasnila je.

Lekari su ustanovili da su u pitanju infekcije koje je preležala još u detinjstvu, ali su nivoi antitela ostali visoki, što nije bilo uobičajeno.

Umor koji ne prolazi ni posle sna

Ina kaže da je svakodnevni život postao izuzetno težak.

– Stalno sam bila umorna. To nije umor koji prođe kada se naspavate. Nisam mogla ni 200 metara da se udaljim od kuće. Zagušljivi prostori, poput pošte ili mesta gde ima mnogo ljudi, bili su mi nepodnošljivi – ispričala je.

Dodala je da je najteže bilo to što mnogi ljudi nisu razumeli kroz šta prolazi.

– Kada idete kod lekara i oni ne nađu ništa, ljudi počnu da misle da vam zapravo nije ništa. Srećom, moja porodica je imala razumevanja, ali šira okolina nije shvatala koliko mi je teško – rekla je.

U jednom trenutku počela je da se pita da li je problem možda psihološke prirode.

– Otišla sam i kod psihijatra, sama, ali ni tamo nisu pronašli nikakav problem. A meni je i dalje bilo loše – dodala je.

Dijagnoza posle pet godina

Preokret se dogodio zahvaljujući prijateljici koja je na televiziji gledala gostovanje kardiologa Branko Milovanović, stručnjaka za sindrom hroničnog umora.

Ina mu se obratila i konačno dobila odgovor.

– Danas mogu da kažem da nemam ni deset odsto simptoma koje sam nekada imala – rekla je.

I dalje povremeno oseća bolove u mišićima i zglobovima kada se menja vreme, ali ističe da je to neuporedivo sa stanjem kroz koje je ranije prolazila.

Najveće olakšanje – konačna dijagnoza

Kako kaže, najveće olakšanje bilo je to što je konačno dobila objašnjenje za sve simptome.

– Meni je najveći spas bio kada mi je neko konačno rekao šta mi je. Bila sam u pozitivnom šoku kada sam dobila dijagnozu. Posle toliko godina lutanja, konačno sam znala sa čim se borim – rekla je.

Terapija koju danas koristi pomogla joj je da se simptomi postepeno smanjuju.

– Kada godinama živite sa tim stanjem, stalno postoji strah da će se simptomi vratiti. Ali sada imam energiju da ustanem ujutru i radim svoj posao, a to je najvažnije – zaključila je.

KURIR