Jedna beskućnica me je zamolila za sitniš ispred moje kancelarije. Umesto toga, dala sam joj svoju jaknu — bilo je ledeno hladno. Nasmešila se i pružila mi zarđali novčić. „Zadrži ovo. Znaćeš kada da ga upotrebiš.“ Moj šef je to video i dao mi otkaz.
Dve nedelje kasnije, krv mi se sledila kada sam pronašla plišanu kutiju na tremu. Novčić se savršeno uklopio u prorez sa strane. Klik. Unutra je bila poruka: „Nisam beskućnica. Ja sam generalna direktorka. Testiram ljude. Ti si neznancu pružila toplinu kada nisi imala ništa da dobiješ. Dobrodošla u svoj novi život.“
Bio je to ugovor za posao. Šestocifrena plata. Počinjem u ponedeljak.
PREUZETO