Iza snažnog glasa Bore Drljače krije se sudbina puna gubitaka i borbi. Saznajte više o njegovom životu i borbi sa teškom bolešću.
Bora Drljača bio je mnogo više od pevača. Bio je svedok jednog teškog vremena, dete rata, čovek koji je iz pepela siromaštva stigao do svetskih bina, ali i umetnik čiji je život obeležila velika bol. Iza njegovog snažnog glasa krila se sudbina puna gubitaka, borbi i ličnih tragedija. Preminuo je 2020. godine u 80. godini, nakon dugogodišnje borbe sa teškom bolešću.
Malo ko je znao da se godinama borio sa karcinomom debelog creva. Mesecima je bio na lečenjima i operacijama, najpre zbog raka, a potom i zbog tromba u blizini srca.
Detinjstvo u ratu i gubitak majke
“Rođen sam u selu Donja Suvaja u Bosni, i to u najgore ratno vreme kada je narod bežao od neprijatelja da spase živu glavu. Preko šuma i gora su se ljudi sklanjali u Grmeč. Bilo je mnogo naroda, sela su bila prepuna ljudi. Nije bilo kao sada, sela pusta, a gradovi se popunjavaju.”, govorio je Bora Drljača u jednoj od svojih poslednjih ispovesti krajem septembra 2020 godine.
“Ustaše su mi ubile mama Stoju. Imao sam samo dve godine. Rafal joj je presekao stomak, dok me je držala u naručju. Ne sećam se njenog lika, nemam čak ni sliku. Druge žene su me dojile. Nisam znao gde je sahranjena, čuo sam bio da je istog dana pokopan i jedan narodni heroj. Preko tog groba sam našao njen i podigao joj spomenik. Bio sam ratno siroče, školovao sam se po domovima. Kuća mi je spaljena. Na kraju sam u Beogradu upisao fakultet. Nikad nisam odustajao i uvek sam išao napred”, pričao je Bora. Zahvaljujući svojoj karijeri obišao je maltene čitav svet.
“Kada se rat završio 1944, to je bilo kada je potpisana kapitulacija, nekima je ostala kuća, a nekima izgorela. Moje ognjište je bilo uništeno. Otac je napravio kolibu, ognjište, a kada smo sišli sa Grmeča, mene su nosili u kolevci sa slamom. Kad su jednu noć naložili vatru, iz kolevke je izašla zmija! Pitaj boga koliko je dana ležala sa mnom. To su mi pričale babe. Mirisao sam na mleko i životinji je to prijalo. To je bila ona zmija koja nije opasna, nego čuvarkuća”, pričao je on.
Kao ratno siroče završio je u domu
“O tome nema šta lepo da se kaže. Puka beda i sirotinja. Pamtim dom po jednom profesoru koji me nije voleo i davao mi samo loše ocene. U sedmoj godini sam pošao u školu. Posle rata, dok se škola obnovila, ja sam pošao redovno, ali svi oni što je trebalo da idu u sedmi razred su sa mnom išli u prvi razred. Možeš da zamisliš, zreli ljudi idu u prvi razred. Kada sam završio četiri razreda, počela je osmogodišnja škola. Tada je bila oskudica sa nastavnim kadrom, prvi mi je učitelj bio Crnogorac. Peti razred se ukinuo jer nije bilo nastavnika. Išao sam pešice po 12 kilometara u jednom pravcu i u drugom. Šta da ti kažem, detinjstvo mi je bilo… nisam imao leba da jedem. Mnogo čeljadi je bilo u kući, a ako je za ručak ili večeru pasulj ili kupus, domaćica odreže parče slanine i da svakom ukućaninu po komad samo da podmažemo grlo”, ispričao je za života pokojni pevač i otkiro da je tek po preseljenju u Bačku Topolu imao šta da jede.
Pevao je u Australiji, Kanadi, Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, SAD, svuda gde su živeli ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Iza sebe Bora Drljača imao je dva braka. Oženio se prvom suprugom Vericom, sa kojom je imao dva sina. Verica je 2007. godine izvršila samoubistvo, što je Drljaču veoma pogodilo.
Ljubavni život
“I dan-danas patim za Vericom. I pre toga je pokušavala da se ubije. Prvi put je popila šaku tableta. Našao sam je u kući u nesvesti na podu i odmah je odvezao na VMA. Tamo je bila na ispiranju. Spasao sam joj život! Stvarno ne znam iz kog razloga je to uradila. Verujte mi! Mislim da joj pored mene ništa nije nedostajalo, imala je sve. Zacrtala je da to uradi i nisam mogao da je sprečim. Drugom prilikom, ponovo je ostala sama kod kuće. Deca i ja nismo bili tu. Kad sam ušao u stan, zatekao sam oproštajno pismo. Sećam se samo da je pisalo: “Mnogo sam se umorila, izvini. Čuvaj mi decu”. Iste sekunde sam pozvao policiju i počeo da je tražim. Nedugo zatim, policija ju je pronašla mrtvu u parku kod hotela “Jugoslavija”, gde je inače išla da vežba. Jedan doktor mi je tada rekao, da ko jednom pokuša da se ubije, više se neće spasti. To će uraditi kad-tad, baš kao i moja žena. Iskreno, nisam ni čitao policijski dosije, tih dana mi to nije bilo ni na kraj pameti. Da li se ubila pištoljem, otrovala, ugušila, obesila, isti je đavo! Ja ni dan-danas ne znam šta se zaista desilo. To je mnogo uticalo na decu i mene. Imala je u sebi neki đavo. Priznajem, grešio sam milion puta. Išao sam po turnejama, ona je ostajala sama. Meni je to profesija, morao sam po dva-tri meseca da budem u Americi. Ne mogu da krivim sebe, to je posao. Radio sam i zarađivao”, pričao je Drljača pre nekoliko godina.
Sa drugom suprugom, Radomirkom Sladić upoznao se na svom koncertu i od tada su živeli zajedno. Ona je takođe bolovala od raka. Operisana je prvi put 2012. godine, pa je 2014. primala hemoterapiju, da bi se 2016. opet razbolela. Radomirka je preminula od posledica borbe sa karcinomom 2018. godine. Od tada je bio udovac i više se nije ženio.
Nastavio je da radi i gostuje po televizijskim emisijama, povremeno, ali je zbog bolesti i to 2019. prekinuo.Bora Drljača dobitnik je nagrade za životno delo. U svojoj pevačkoj karijeri snimio je više od 400 pesama, od kojih su dve postale mega hitovi: “Plači mala plači” i “Stari vuk”.Drljača je takođe bio i učesnik dva rijalitija “Veliki brat VIP 4” 2010. godine i “Parovi” 2015. Poslednje dve godine bio je aktivan i na društvenoj mreži Tviter.
stil