Svaki put kada dođe do naglog prelaza iz toplog u hladno vreme ili obrnuto, primećujemo porast pacijenata sa simptomima koji ukazuju na akutni infarkt miokarda ili šlog
Nagla zahlađenja, pa iznenadna otopljenja – promene vremena nisu samo neprijatnost, već ozbiljan rizik po zdravlje. Kardiolog dr Petar Otašević upozorava da svaka veća temperaturna razlika može biti okidač za srčane i moždane udare, a poslednjih godina sve je više mladih među obolelima.
„Svaki put kada dođe do naglog prelaza iz toplog u hladno vreme ili obrnuto, primećujemo porast pacijenata sa simptomima koji ukazuju na akutni infarkt miokarda ili šlog. Iako dan može biti prijatan, jutra i večeri su hladna, a upravo te oscilacije predstavljaju rizik“, kaže dr Otašević.
Prema njegovim rečima, tipični simptomi uključuju bol u grudima, pečenje, stezanje ili žarenje koje traje duže od 20 minuta, dok se kod nekih javljaju i atipični znaci – nagli gubitak svesti, bol u leđima, vilici ili rukama.
„Ranije smo verovali da infarkt pogađa starije od 55 godina, ali to više ne važi. Danas u bolnicu dolaze i ljudi u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama“, naglašava on.
Kardiolog ističe da su prevencija i redovne kontrole ključne u borbi protiv ovih stanja.
Najveći faktori rizika su: visok pritisak, povišene masnoće u krvi, pušenje, fizička neaktivnost i gojaznost.
„Ne možemo uvek predvideti kad će doći do problema, ali možemo na vreme otkriti rizike i sprečiti najgore“, poručuje dr Otašević.
NAJZENA.RS