U savremenoj medicini već decenijama vlada uverenje da su glavni neprijatelji naših krvnih sudova masti i holesterol. Saveti o ograničenju crvenog mesa, jaja, putera i masnih namirnica postali su pravilo koje skoro svi poznaju. Ipak, uprkos strogim dijetama i milijardama potrošenim na “lajt” proizvode, broj kardiovaskularnih oboljenja nije opao.
Naprotiv – statistika beleži konstantan rast moždanih i srčanih udara.
U svojoj višedecenijskoj praksi Mihail Andrejevič, iskusni hirurg, koji je proveo više od 70 godina u operacionim salama, uočio je nešto što je promenilo njegovo razumevanje bolesti krvnih sudova. Gledao je arterije mladih i starih ljudi, sportista i onih koji nikada nisu vežbali, mesojeda i vegetarijanaca. I video je isti obrazac: ne uništavaju sudove masti, već nešto daleko češće i podmuklije – višak soli.
Velika zabluda: zašto je masnoća proglašena glavnim krivcem
Decenijama su ljudi živeli u uverenju da je holesterol direktni uzrok začepljenja arterija. Hiljade studija i kampanja usmeravale su pažnju isključivo na smanjenje masnoća u ishrani. Ali vremenom se pokazalo da se broj kardiovaskularnih bolesti nije smanjio, već naprotiv, nastavio da raste.
Razlog leži u tome što holesterol nije primarni uzrok, već “materijal za zakrpe”. Kada se zidovi krvnih sudova oštete, telo ih prirodno prekriva holesterolom da bi sprečilo pucanje i krvarenje. Zato je potrebno postaviti ključno pitanje: šta zapravo stvara te mikropukotine u sudovima?
Skriveni neprijatelj: so kao “beli otrov”
Odgovor je jednostavan i zastrašujući u isto vreme – višak soli. Ovaj svakodnevni dodatak ishrani deluje kao spor, ali moćan otrov za naše krvne sudove.
Ljudskom telu je potrebno u proseku 2–3 grama soli dnevno. Ali prosečan čovek unosi i do 12–15 grama, često nesvesno, jer se so ne nalazi samo u onoj koju sami dodajemo u hranu, već i u hlebu, sirevima, kobasicama, gotovim sosevima, konzervama, čipsu i brojnim industrijskim proizvodima.
Kako so uništava krvne sudove
Efekat soli na organizam može se uporediti sa starim vodovodnim cevima koje rđaju i pucaju pod pritiskom. Evo šta se dešava:
- Višak soli zadržava vodu u telu i prebacuje je u krvotok, povećavajući zapreminu krvi.
- Srce počinje da radi brže i jače, a krvni pritisak raste.
- Krvni sudovi se šire i na njima nastaju mikropukotine.
- Organizam “lepi” pukotine holesterolom.
- Što je više soli – više je pukotina, više “flastera”, i na kraju nastaju tromb, moždani i srčani udar.
Tako postaje jasno: holesterol nije glavni uzrok, već posledica. So je ta koja pokreće čitav niz opasnih promena.
Zašto je problem nevidljiv
Mnogi ljudi kažu: “Ali ja ne solim previše!” Međutim, skrivena so je najveća zamka.
- Hleb: do 800 mg natrijuma na 100 g
- Sir: do 1200 mg
- Kobasice: do 1500 mg
- Soja sos: jedna kašika sadrži dnevnu dozu soli
- Konzervirana hrana, kečap, čips: ekstremne količine natrijuma
Tako, i bez dodavanja soli iz sojenice, ljudi često unesu tri do četiri puta više nego što je telu potrebno.
Šta pokazuju naučna istraživanja
Najnovije studije potvrđuju ove zaključke. Naučnici iz Seula pratili su više od 15.000 ljudi tokom deset godina. Rezultat: oni sa visokim unosom soli imali su 46% veći rizik od moždanog udara. Takođe je utvrđeno da kod ljudi koji redukuju so krvni sudovi zadržavaju elastičnost i do duboke starosti, dok kod “ljubitelja slanog” sudovi stare 8–12 godina brže.
Sistem za očuvanje zdravlja krvnih sudova
Iskustvo hirurga i potvrde nauke dovele su do jednostavnog sistema za očuvanje elastičnosti krvnih sudova:
- Ukloniti solanik sa stola i postepeno smanjivati dodatnu so.
- Piti dovoljno vode – 30–35 ml po kilogramu telesne težine dnevno.
- Redovno se kretati – svaki sat napraviti najmanje dvadeset koraka.
- Unositi kalijum – banane, krompir, paradajz, zeleniš.
- Začiniti hranu na drugi način – limunovim sokom, belim lukom, biljem i začinima umesto soli.
Zaključak
Vekovima se vodila borba protiv holesterola i masne hrane, ali broj kardiovaskularnih bolesti nije opadao. Istinski uzrok mnogo češće leži u nečemu drugom – u svakodnevnoj, gotovo neprimetnoj prekomernoj upotrebi soli.
Krvni sudovi ne propadaju zbog masnog mesa, već zato što ih iz dana u dan razaramo “belim otrovom” koji stoji u svakoj kuhinji. Odbacivanje ove navike ne zahteva novac, lekove ni posebne dijete, a može doneti jednu od najvećih pobeda u borbi za zdravlje.
STIL
U savremenoj medicini već decenijama vlada uverenje da su glavni neprijatelji naših krvnih sudova masti i holesterol. Saveti o ograničenju crvenog mesa, jaja, putera i masnih namirnica postali su pravilo koje skoro svi poznaju. Ipak, uprkos strogim dijetama i milijardama potrošenim na “lajt” proizvode, broj kardiovaskularnih oboljenja nije opao.
Naprotiv – statistika beleži konstantan rast moždanih i srčanih udara.
U svojoj višedecenijskoj praksi Mihail Andrejevič, iskusni hirurg, koji je proveo više od 70 godina u operacionim salama, uočio je nešto što je promenilo njegovo razumevanje bolesti krvnih sudova. Gledao je arterije mladih i starih ljudi, sportista i onih koji nikada nisu vežbali, mesojeda i vegetarijanaca. I video je isti obrazac: ne uništavaju sudove masti, već nešto daleko češće i podmuklije – višak soli.
Velika zabluda: zašto je masnoća proglašena glavnim krivcem
Decenijama su ljudi živeli u uverenju da je holesterol direktni uzrok začepljenja arterija. Hiljade studija i kampanja usmeravale su pažnju isključivo na smanjenje masnoća u ishrani. Ali vremenom se pokazalo da se broj kardiovaskularnih bolesti nije smanjio, već naprotiv, nastavio da raste.
Razlog leži u tome što holesterol nije primarni uzrok, već “materijal za zakrpe”. Kada se zidovi krvnih sudova oštete, telo ih prirodno prekriva holesterolom da bi sprečilo pucanje i krvarenje. Zato je potrebno postaviti ključno pitanje: šta zapravo stvara te mikropukotine u sudovima?
Skriveni neprijatelj: so kao “beli otrov”
Odgovor je jednostavan i zastrašujući u isto vreme – višak soli. Ovaj svakodnevni dodatak ishrani deluje kao spor, ali moćan otrov za naše krvne sudove.
Ljudskom telu je potrebno u proseku 2–3 grama soli dnevno. Ali prosečan čovek unosi i do 12–15 grama, često nesvesno, jer se so ne nalazi samo u onoj koju sami dodajemo u hranu, već i u hlebu, sirevima, kobasicama, gotovim sosevima, konzervama, čipsu i brojnim industrijskim proizvodima.
Kako so uništava krvne sudove
Efekat soli na organizam može se uporediti sa starim vodovodnim cevima koje rđaju i pucaju pod pritiskom. Evo šta se dešava:
Tako postaje jasno: holesterol nije glavni uzrok, već posledica. So je ta koja pokreće čitav niz opasnih promena.
Zašto je problem nevidljiv
Mnogi ljudi kažu: “Ali ja ne solim previše!” Međutim, skrivena so je najveća zamka.
Tako, i bez dodavanja soli iz sojenice, ljudi često unesu tri do četiri puta više nego što je telu potrebno.
Šta pokazuju naučna istraživanja
Najnovije studije potvrđuju ove zaključke. Naučnici iz Seula pratili su više od 15.000 ljudi tokom deset godina. Rezultat: oni sa visokim unosom soli imali su 46% veći rizik od moždanog udara. Takođe je utvrđeno da kod ljudi koji redukuju so krvni sudovi zadržavaju elastičnost i do duboke starosti, dok kod “ljubitelja slanog” sudovi stare 8–12 godina brže.
Sistem za očuvanje zdravlja krvnih sudova
Iskustvo hirurga i potvrde nauke dovele su do jednostavnog sistema za očuvanje elastičnosti krvnih sudova:
Zaključak
Vekovima se vodila borba protiv holesterola i masne hrane, ali broj kardiovaskularnih bolesti nije opadao. Istinski uzrok mnogo češće leži u nečemu drugom – u svakodnevnoj, gotovo neprimetnoj prekomernoj upotrebi soli.
Krvni sudovi ne propadaju zbog masnog mesa, već zato što ih iz dana u dan razaramo “belim otrovom” koji stoji u svakoj kuhinji. Odbacivanje ove navike ne zahteva novac, lekove ni posebne dijete, a može doneti jednu od najvećih pobeda u borbi za zdravlje.
STIL