Oni se polako uvlače u svakodnevicu, tiho preobražavajući način na koji mozak funkcioniše, pre nego što postanu očigledni.
Prvi i najpodmukliji simptomi Alchajmerove bolesti često su suptilni, lako ih je prevideti i pogrešno protumačiti kao normalan deo starenja, poput povučenosti.
Oni se polako uvlače u svakodnevicu, tiho preobražavajući način na koji mozak funkcioniše, pre nego što postanu očigledni.
Gubitak pamćenja koji ometa svakodnevni život
Ovo nije uobičajena zaboravnost, poput zaboravljanja gde ste ostavili ključeve ili imena osobe koju ste tek upoznali.
To je gubitak kratkoročnog pamćenja, gde osoba ne može da se seti nedavnih događaja, razgovora ili informacija.
Možda će postavljati ista pitanja iznova i iznova, zaboraviti dogovore ili se ne sećati da je upravo jela. Ova vrsta zaboravnosti je uporna i neprestano se pogoršava.
Poteškoće u planiranju i rešavanju problema
Prvi signali mogu biti vidljivi u jednostavnim zadacima. Na primer, osoba može imati problema da prati recept za kolače koji je oduvek znala napamet, da plaća račune na vreme ili da se snalazi sa uputstvima.
Umesto da shvate da imaju poteškoće, mnogi ljudi počinju da izbegavaju složene zadatke, što dovodi do povlačenja iz aktivnosti koje su nekada voleli.
Poremećaji u jeziku i komunikaciji
Osoba može imati problema sa pronalaženjem prave reči tokom razgovora, što dovodi do frustracije ili prekida rečenica.
Mogu se ponavljati u govoru, koristiti pogrešne reči ili imati poteškoća da prate razgovor, pogotovo kada je brz ili se vodi u grupi.
Dezorijentacija u vremenu i prostoru
Ovo je jedan od najpodmuklijih simptoma. Osoba može da zaboravi datum, godišnje doba ili protek vremena.
Pored toga, može se izgubiti na poznatim mestima, poput puta do kuće iz supermarketa ili da ne zna kako je stigla na određeno mesto.
Promene raspoloženja i ličnosti
Alchajmerova bolest može izazvati promene u ličnosti, čineći osobu zbunjenom, sumnjičavom, depresivnom ili anksioznom.
Mogu postati povučeni iz društva ili se lako uznemiriti u situacijama u kojima ranije nisu. Ove promene su često pogrešno pripisane depresiji ili nervozi, što dodatno otežava pravovremeno postavljanje dijagnoze.
Prepoznavanje ovih simptoma u ranoj fazi je od vitalnog značaja. Iako ne postoji lek, rana dijagnoza može pomoći u ublažavanju simptoma, planiranju budućnosti i pružanju podrške i pacijentu i porodici.
Ako primetite ove promene kod sebe ili voljene osobe, poseta lekaru je prvi i najvažniji korak, piše Informer.