Svekrva otkriva šokantne detalje iz snajine kuće – prljavština, zapuštena deca i lenjost.
Neću da se stidim da ovo kažem – ja sam jedna od onih svekrva koje ne mogu da ćute kada vide da nešto ne valja. Moj sin se oženio pre četiri godine, divno vaspitan i radan momak, a snaju sam prihvatila kao svoje dete. Međutim, kad sam prvi put ušla u njihovu kuću posle rođenja drugog deteta – umalo se nisam onesvestila.
Na sve strane nered. Sudovi prljavi danima, veš razbacan, a deca – jedno u peleni punoj do vrha, drugo s masnom kosom i prljavim noktima. Srce me zabolelo. Nisam odmah ništa rekla, nisam htela da pravim scenu, ali nisam ni mogla da prećutim.
Narednih dana sam dolazila češće, pa malo pomagala – usput posmatrala. Snaja leži s telefonom u ruci, deca se sama zabavljaju, a moj sin, kad dođe s posla, još uzme usisivač u ruke. Tad sam sela i rekla joj sve:
“Slušaj, dete, ti si sada majka. Nije ovo rijaliti program da gledaš ceo dan. Deca ne mogu da rastu u prljavštini. Moj sin te voli, ali neće večno zatvarati oči. U kući mora da se zna red. Ako treba – pomoći ću, naučiću te sve. Ali moraš da shvatiš da si odgovorna.”
Bila je šokirana. Ćutala je tri dana, a onda mi se javila i zamolila da joj pokažem kako da se organizuje. Nije imala uzor, njena majka je sve radila umesto nje, nije znala odakle da počne. Danas je druga osoba. Kuća im blista, deca su čista i nasmejana, i, najvažnije – ona se više ne oseća izgubljeno.
Zato poručujem svim svekrvama: ne morate da budete zle, ali ne morate ni da ćutite. Ako se kaže iz srca, može da pomogne. A i snajama: nije sramota pitati i učiti. Na kraju – svi smo tu zbog porodice.
STIL