Moj prvi unuk je rođen pre šest meseci, ali moja snaja mi još uvek ne dozvoljava da ga upoznam. Stalno govori: „Još nisam spremna za posetioce.“ Nisam čak ni fotografiju videla — a njena majka se uselila da im pomaže.
Sinoć mi je bilo dosta svega i otišla sam nepozvano kod sina kući. Oni su oboje prebledeli.
Zaledila sam se kada sam videla da je moj unuk tamnije puti, za razliku od mog sina i snaje, koji su oboje veoma svetloputi.
Moj sin me je uhvatio za ruku i priznao da je i za njih to bio šok. Na početku braka, njegova žena je imala kratku aferu. Nisu ni pomislili da dete nije njegovo kada je ostala trudna. Ali kad se dete rodilo, odlučio je da ga odgaja kao svoje.
Krili su me zato što su se bojali kako ću reagovati. Bila sam preplavljena emocijama — povređena zbog izdaje i slomljena jer dete koje sam smatrala unukom zapravo nije biološki povezano s nama.
Rekla sam sinu da mi više nije sin, isto kao što dete nije njegovo. Snaji sam rekla da nije dobrodošla u moju kuću, isto kao što ja nisam bila dobrodošla u život njenog deteta — i da ni to dete ni bilo koja buduća ne treba ništa da očekuju od mene. Zatim sam otišla.
Sada nisam sigurna šta da radim dalje.
Dana
izvor: brightside.me