Njegovi roditelji mu nikada nisu krili da je usvojen, ali tek kada je i sam napunio 14 godina — isto koliko je imala i njegova biološka majka kada ga je rodila — počeo je da se pita ko je ona zapravo.
Kada je Stiv Edsel bio dečak, često je razmišljao o novinskim isečcima koje su njegovi usvojitelji brižljivo čuvali u ormaru spavaće sobe. Među njima je bio i naslov koji mu se urezao u pamćenje: „Majka napušta sina i beži iz bolnice”, objavljen 30. decembra 1973. godine.
Znao je da je usvojeno dete, ali ne i ko su mu biološki roditelji. Tekstovi su otkrivali da je njegova biološka majka, tada četrnaestogodišnjakinja, tog dana došla u bolnicu sa svojim roditeljima. Svi su dali lažne podatke. Do osam uveče, samo nekoliko sati nakon porođaja – svi su nestali.
Medicinske sestre su po sećanju dale opis devojke: okrugle naočare, šiške sa strane i spuštena usta. To je bilo sve što je Stiv znao o svojoj majci — sve do DNK testa koji je uradio decenijama kasnije.
Potraga koja je trajala decenijama
Nakon što je kao beba napušten, Stiv je prešao u hraniteljsku porodicu Edsel, koja ga je i zvanično usvojila. Njegovi roditelji mu nikada nisu krili da je usvojen, ali tek kada je i sam napunio 14 godina — isto koliko je imala i njegova biološka majka kada ga je rodila — počeo je da se pita ko je ona zapravo.
Ozbiljnu potragu započinje u svojim dvadesetim, ali bez uspeha. Tek 2013, kada puni 40 godina, odlučuje da pokuša ponovo. Tada se pojavljuju i prvi DNK testovi dostupni za kućnu upotrebu — AncestryDNA mu donosi podatke o daljim rođacima. Ubrzo ga Fejsbuk grupa za traženje bioloških porodica povezuje sa pionirkom genetske genealogije, Keke Mur, koja se dobrovoljno uključuje u njegov slučaj.
Šokantno otkriće: “Izgleda da su vaši roditelji u krvnom srodstvu”
Za samo nekoliko nedelja, Keke je suzila potragu na dve žene sličnih godina. Jedna je imala četvoro dece i činila se uspešnom, a druga — neudata, bez dece, udaljena od porodice i rodnog mesta. Te večeri, Mur ga je pozvala.
“Izgleda da su vaši roditelji u krvnom srodstvu,” rekla je.
Ta rečenica je, kaže, bila kao udarac maljem u glavu. Istovremeno je osetio bes, stid, gađenje, tugu i bezvrednost. O incestu nikada nije ni razmišljao. Nije mogao da zamisli takav scenario.
“Ko je moj otac — moj ujak ili deda?”
U to vreme, incest je bio klasifikovan kao izuzetno redak — jedan slučaj na milion. Ali DNK testovi počinju da otkrivaju drugačiju realnost. Stivov rezultat je pokazivao da mu otac može biti ili deda ili ujak.
“bilo je užasno,” kaže Stiv.
Nije znao da li je njegova majka zatrudnela sa svojim ocem ili bratom. A devojčica sa foto-robota, zamrznuta u vremenu, ostajala je u njegovom sećanju — dok je on odrastao, oženio se, postao očuh. I dalje je, uprkos svemu, osećao zaštitničku brigu prema njoj.
Tišina majke i nedostignute ruke pomirenja
Stiv joj je pisao. Podelio je fotografije, detalje o svom životu i jednostavnu poruku: voli je. Pismo je poslao preporučeno — znao je da ga je primila jer je pažljivo proučio njen potpis na potvrdi. Nikada mu nije odgovorila.
Ali, nije je krivio. Njegovo saznanje o očinstvu učinilo je da je još dublje razume. Ipak, nije mogao da pobegne od pitanja: Da li sam ja pogrešan? Da li sam genetski oštećen?
Konačno otkriće: otac je njen brat
Dve i po godine nakon DNK testa, Stiv se ulogovao na AncestryDNA i video — podudaranje sa ocem. Bio je to stariji brat njegove majke. Video je da se i on prijavio jednom, verovatno je shvatio istinu. Ali kada mu je Stiv poslao poruku — nikada se nije više prijavio.
Ipak, početni bes je počeo da jenjava. I dalje je želeo da upozna svoju majku. Pisao joj je drugi put — ovaj put je poslao dnevnik o svom životu. Pismo je vraćeno. Povremeno joj piše na Fejsbuku i čestita rođendan. Nikada nije dobio odgovor — ali nije ga ni blokirala.
Pronađena veza: Rođaka koja je rekla „da“
U želji za nekom vrstom veze, Stiv je kontaktirao rođaku svoje majke. Napisao joj je sve o majci, ali ne i o ocu. Odgovorila je. Rekla je da nije znala za trudnoću, ali da joj je izgledalo kao da je Stiv jednostavno nestao.
Prihvatila ga je. Čitali su njegov dnevnik, razgovarali telefonom, a onda su se i sreli. Pozvala ga je na Dan zahvalnosti, a potom i na porodično okupljanje. Njegova biološka porodica nije bila tu — ali njena jeste. I svi su znali ko je on.
I dalje se nada da će se jednog dana sresti sa svojom biološkom majkom.
(Kurir.rs/Žena)