Mira je nakon otmice ćerke uzela stvar u svoje ruke i lovila njene otmičare jednog po jednog: Kad ju je konačno našla, prizor je razorio, pa uradila nezamislivo

Mirijam ili kako je prijatelji znaju Miru, još zovu i Majka hrabrost jer je provela tri godine tragajući za ubicama svoje ćerke kako bi osvetila njenu otmicu. I ovo nije zaplet akcionog filma, već stvarni slučaj koji se dogodio 2014. godine u Meksiku. 

Otmica

Kako je objavio Njujork tajms, Karen je kidnapovana u gradu San Fernando, koji je udaljen samo dva sata vožnje od granice sa SAD. Njena majka, 54-godišnja Mirijam Rodrigez, posedovala je prodavnicu kaubojske odeće i živela je sa ćerkama Karen i Azalejom i sinom Luisom nakon razvoda.

23. januara, banditi su provalili u kuću. Još jedna žrtva otmice bio je porodični prijatelj, mehaničar, koji je slučajno pokucao na vrata u trenutku kada je devojčica već ležala vezana.

Ubrzo nakon što je njena ćerka oteta, Mirijam Rodrigez je dobila poruku od kriminalaca u kojoj se traži otkup. Žena, plašeći se za Karenin život, otišla je u banku i podigla kredit, ali devojčica nikada nije vraćena kući…

Na kraju je neutešna majka uspela da dobije sastanak sa jednim od članova Los Zetasa, najveće bande u gradu. Kriminalac ju je uverio da ne zna gde je njena ćerka i obećao da će pomoći u potrazi ako majka plati dve hiljade dolara, a Mirijam je ponovo dala novac u ruke kriminalaca. Ali i ovog puta, ljubazna žena je prevarena – član kartela je prestao da se javlja na telefon. Ubrzo su otmičari počeli da zovu Mirijam telefonom, tražeći još 500 dolara, a ona je ponovo platila. Ali Karen se nikada nije vratila kući.

Majčina osveta

Prošlo je nekoliko nedelja od poslednjeg transfera novca. Mirijam je znala da je njena ćerka najverovatnije već mrtva, i u razgovoru sa Azalejom, svojom drugom ćerkom, napomenula je da će nastaviti da traži odgovorne za tugu njihove porodice.

Član kartela sa kojim je majka bila u vezi bio je umešan u otmicu, kako je Mirijam rekao mehaničar koji je kidnapovan zajedno sa njenom ćerkom. Ispostavilo se da je muškarac pušten, ali dvadesetogodišnja devojka nije. Drugo ime za kriminalca bilo je Sama, majka ga je slučajno čula tokom susreta, potražila na internetu i pronašla fotografiju Sami sa nepoznatom devojkom u Sijudad Viktoriji, nesrećna žena je otišla tamo.

U početku je Mirijam jednostavno pratila poznanicu bandita, a posle nekog vremena, Sem je primećen pored nje. Prateći par, Mirijam je otišla do njihove kuće, dobila lažnu ličnu kartu, ošišala se na kratko, ofarbala kosu u crveno i pretvarala se da sprovodi anketu. Sem nije ništa posumnjao i podelio je svoje podatke sa 54-godišnjom ženom.

Mirijam je sve što je mogla da sazna o članu kartela predala vlastima, ali od svih policajaca, samo jedan se dobrovoljno prijavio da joj pomogne. Kada je primljen nalog za hapšenje Sama, on je pobegao, ali ga je malo kasnije Mirijamin sin Luis video i pozvao policiju.

Odrekao se svojih

Nakon hapšenja, Sama je predao svoje saučesnike policiji, ali ne sve. Jedan od Kareninih otmičara bio je Kristijan Gonzalez, koji je tek napunio 18 godina. Kada je dečak doveden na ispitivanje, bio je uplašen i rekao je da je gladan. Marijam, koja je sedela u susednoj sobi u policijskoj stanici, dala mu je svoj ručak i napomenula da je „on još uvek dete“, a ona majka. Mladić je priznao zločin i pokazao im farmu gde je Karenino telo sahranjeno. Kada je policija stigla, zatekla je pakao – ostaci desetina ljudi bili su sakriveni na imanju. Delić onoga što je ostalo od devojčice pronađen je tek godinu dana kasnije.

Mirijam se kasnije setila da se u blizini skretanja za put koji vodi ka toj farmi nalazio restoran. Samo dva dana nakon Karenine otmice, porodica je tamo ručala, a Mirijam je tamo upoznala svoju prijateljicu Elviju. Ženi je bilo čudno što navodno nije čula ništa o Kareninom nestanku. Nakon što je sprovela svoju novu istragu, Mirijam je saznala da Elvija ima aferu sa još jednim Kareninim otmičarem… Tako su uspeli da uhapse još jednog krivca.

Mirijam je nastavila da traži druge otmičare, a kada ih je pronašla, ispostavilo se da su već napustili bandu i pokušavali da vrate svoje živote na pravi put. Jedan od njih, Enrike, čak je počeo da ide u crkvu i upravo tokom jedne od tih poseta je pritvoren. Parohijani su počeli da mole ženu za milost, ali Mirijam je ostala pri svom stavu: „Gde je bila njegova milost kada su ubijali moju ćerku?“

Još jednog otmičara je lično privela majka – pre nego što se pridružio bandi

Nakon toga, krijući se od zakona, prodavao je cveće. Kada ga je Mirijam pronašla, prišla mu je previše blizu, a kriminalac ju je prepoznao. Čovek je pokušao da pobegne od Mirijam, ali ga je ona sustigla i pretila mu pištoljem. Držala je bandita sat vremena dok nije stigla policija.

„Umrla sam onog dana kada je moja ćerka ubijena“

Mirijamina porodica se plašila za nju i upozoravala je da objavljeni rat narko-kartelu neće dovesti do ničeg dobrog, ali su kao odgovor čuli samo: „Umrla sam onog dana kada je moja ćerka ubijena. Želim da ovome stanem na kraj.“

Pored potrage za kriminalcima, Mirijam se bavila i društvenim aktivnostima – predvodila je lokalnu zajednicu roditelja čija su deca nestala.

2017. godine, nekoliko desetina zatvorenika je pobeglo iz zatvora u kojem su bili smešteni Karenini otmičari. Žena je tada tražila obezbeđenje – policija je slala patrole u njen dom i na radno mesto tri puta dnevno. Istovremeno, Mirijam je nastavila da prati članove kartela – za samo tri godine od Karenine otmice, zahvaljujući njenoj majci, devet kriminalaca je osuđeno.

https://youtu.be/TeuiPsg5EEE

10. maja 2017. godine, kada Meksiko slavi Dan majki, Mirijam je upucana 13 puta… Žena je preminula na putu do bolnice, a naručioci ubistva nikada nisu pronađeni. Sada sin žene Luis pokušava da pronađe umešane.

Inače, čak i nakon njene smrti, Mirijamin slučaj je nastavio da živi. Zahvaljujući informacijama koje je prikupila, žena koja je tukla i mučila Karen nakon otmice otišla je u zatvor. Bila je deseta na listi onih koji su platili za smrt dvadesetogodišnje devojke.