Za kontekst – moj sin se pre tri godine oženio svojom ženom, Emili. Emili ima osmogišnje blizance iz prvog braka. Iako obožavam decu, imam osećaj da me Emili oduvek vidi kao ličnu dadilju na poziv, a ne kao člana porodice. Nedavno je sve dostiglo tačku pucanja, i sada je cela porodica u sukobu.
Moja snaha često ostavlja blizance u mom domu bez ikakvog upozorenja. Pozvonila bi, rekla neku neodređenu izliku o “obavezama”, i pre nego što bih uspela da odgovorim, ona bi otišla. Te posete nisu bile kratke — ponekad su trajale satima. Trudila sam se da imam razumevanja, ali teško je kad ta deca ne samo da opljačkaju frižider — već ostave haos za sobom.
Vraćala sam se kući i zatekla prosuta pića po tepihu, tragove bojica po zidovima, ostatke hrane skrivene tamo gde ne bi smeli biti. Jednom sam čak našla pola kutije žitarica izručene u mojoj veš mašini. Prošle nedelje, prekipelo mi je.
Emili se opet pojavila bez najave, spustila blizance na moju verandu i pokušala da pobegne. Frustrirana, konačno sam je suočila. Rekla sam joj:
„Moj dom nije tvoj lični besplatni vrtić!“
Podsmešljivo se nasmejala i ipak otišla. Nije me shvatila ozbiljno.
Sledeće večeri, otišla sam na večeru s prijateljicom, nadajući se malo mira i tišine. Kada sam se vratila kući, nisam mogla da otvorim vrata. Isprva sam mislila da su zaglavljena, ali onda sam provirila kroz prozor.
Bila sam šokirana kada sam videla svoju snahu kako se izležava unutra sa kesom čipsa, dok blizanci gledaju crtaće na mom kauču. Vrata je zabarikadirala jednom od mojih stolica!
izvor: brightside.me