Kada je reč o ubodima insekata, najčešći su ubodi pčele, ose i stršljena. Iako nemaju otrov koji bi neposredno ugrozio život čoveka, ako je osoba alergična, dovoljan je samo jedan ubod da dođe do burne reakcije. U teškim slučajevima, usled uboda roja, može nastupiti i smrt, ako se ne reaguje hitno.
Vladica Stanković iz Udruženja za zaštitu gmizavaca i životne sredine “Poskok” istakao je za Newsmax Balkans da kreće sezona stršljenova i istakao kakve opasnosti nosi susret sa njima.
– Stršljenovi sada formiraju legla, pa tu bude od 400 do hiljadu jedinki. U avgustu će legla biti formirana u jeku – naglasio je sagovornik.
Kako je istakao, ovi insekti uvek prave legla na sunčanoj strani i nepristupačnim mestima.
“Pri ubodu ispuštaju feromon i pozivaju ostale da im se pridruže”
Stanković je dodao da će stršljenova možda biti manje ove nego prošle godine, ali da su svakako opasniji od zmija.
– Više je zabeleženih smrtnih slučajeva usled uboda stršljenova nego zmija – ukazao je on i dodao:
– Ljudi stradaju kada dođe do alergijske reakcije i anafilaktičkog šoka. Kad stršljen ubode, ispusti feromon, odnosno miris koji se širi i signalizira ostalima da dođu na to mesto. Tako neko može da doživi deset uboda odjednom – napomenuo je Stanković, poznat i po hvatanju zmija.
“Reagovati brzo, sažvakati lek protiv alergije, staviti hladne obloge”
Otrov stršljena, kao i pčele i ose, ima snažno lokalno iritativno i potencijalno opšte toksično delovanje.
- Stršljen ima veću žaoku nego pčela i osa, te njegov ubod više boli.
- Na mestu uboda, pored intenzivnog bola, nastaju i otok i svrab.
- Nakon uboda, koji je praćen najčešće bolom, pojavi se peckanje, a koža na ozleđenom mestu pocrveni.
Vladica je naglasio da najviše problema pri ujedu imaju bolesne i starije osobe.
– Usled alergijske reakcije može da dođe do gušenja, otrov kreće da se širi kroz organizam i pritisak pada, skupljaju se krvni sudovi, pada kiseonik i može da dođe do zastoja srčanog mišića – napomenuo je on.
Stanković je naveo i kako bi trebalo reagovati, ako do uboda dođe.
– Važno je reagovati brzo, uzeti i sažvakati neki lek protiv alergije — presing, pronizon ili erijus, da raširi krvne sudove. Ako ima mogućnosti treba staviti hladne obloge, ako ne, što pre u prvu zdravstvenu ustanovu – napomenuo je sagovornik.
Kada stršljen napada?
Stanković je napomenuo da će do napada doći samo ako ih čovek na bilo koji način ugrožava, dakle u samoodbrani i odbrani legla.
– Oni imaju svoje stražare koji svakodnevno kruže i gledaju da li se nešto dešava. Ako ih ne ugrožavate, ništa se neće desiti. Ipak, ako počnete da ih ugrožavate, onda izviđači alarmiraju ostale i kreću u odbranu legla. Razlika između zmija i stršljenova je ta što zmije beže, a stršljenovi napadaju – zaključio je Vladica.
(Espreso/ Kurir/ Njuzmaks Balkan/ Prenela: T.M.)