Baka Slovenka iz Šida (78) kaže da ne može više da ćuti. Nije, kaže, ni ljuta ni besna, već – povređena do srži. Štedela je mesecima, odricala se svega, da bi obradovala unuku za 16. rođendan. Dala joj je čak celu svoju penziju – 400 evra. A zauzvrat?

Dobila je frktanje nosa i rečenicu koja joj i danas odzvanja u ušima: „Šta je ovo? Sa ovim se ništa ne može kupiti.“

„Srce mi je palo u pete. Ćerka i zet su me zvali na slavlje, ponela sam kovertu, napisala joj i lepo pismo iz srca. A ona ni hvala. Ni pogled. Samo prebroji pare i frkne, kao da sam joj dinar dala“, priča Slovenka, čiji glas drhti od tuge.

„Ni zahvalnosti, ni skromnosti – ništa nisu naučili dete“

„Rekla sam tada – nemojte mi više kukati da nema za patike, telefone, izlaske. Dete vam ne zna ni šta znači trud, ni kako izgleda odricanje. Ja sam tih 400 evra skupljala mesecima. I sad mi je krivo što sam dala. Krivo mi je jer nije ni pokušala da razume“, priča baka.

Kaže da je videla sve – da dete ni ne zna da postoji neko ko za par cipela mora da razmišlja dva meseca.

„Nekada smo nosili bratove cipele, danas ni 400 evra nije dovoljno“

„Ja sam iz sela. Sedmoro nas bilo. Nove cipele nisam imala – nosila sam sestre, pa bratove. Išla sam u muške cipele i bila srećna što imam šta da obujem. Posle sam došla u grad – muž i ja radili, decu podigli, stan otplatili, sve pošteno. Penzija mala, ali čista. A sad? Sad je deci 400 evra – sitnica. Sramota.“

Foto: Shutterstock

Kaže da ne traži ništa. Samo malo poštovanja. Bar jedno hvala.

„Ne tražim da me vole – samo da znaju koliko sam se trudila“

„Nisam htela medalju. Samo da me pogleda i kaže – hvala bako, trudila si se. A ne ovako da me gurne kao staru krpu. Žao mi je što sam ćutala, ali sad više ne mogu. Previše me boli“, zaključuje baka Slovenka, prenosi Najžena.