Barbara je bila oteta i živa zakopana 83 sata: Ćerka bogatog biznismena odbrojavala je poslednje sate, a onda su kidnaperi napravili KOBNU GREŠKU

Barbara Džejn Mekl, ćerka poznatog biznismena iz Majamija, Roberta Mekla, 1968. godine bila je žrtva otmičara koji su tada dvadesetogodišnju devojku zatočili u kovčeg s obezbeđenom strujom, vazduhom i vodom, taman toliko da izdrži pet dana. Međutim, nekoliko sati nakon što su je zakopali u sanduku, svetlo se ugasilo ali to nije sprečilo hrabru studentkinju da preživi žva zakopana naredna tri i po dana.

U vreme kad je harao hongkonški grip, koji je odneo živote najmanje milion ljudi, Barbara je bila student Univerziteta “Emory” u Atlanti, a opaka pandemija nažalost nije je zaobišla. Zarazila se virusom, dobila visoku temperaturu i grlobolju, a njena majka Džejn Mekl kao i svaka majka odmah je pohrlila ka svom detetu i napustila porodično imanje na Floridi. Nakon što je stigla do kampusa, zajedno su otišle u obližnji hostel “Rodeway Inn” gde se majka svim silama trudila da je oporavi do Božića, Barbarinog omiljenog praznika. Međutim, stvari su dobile potpuno drugi tok.

Kako je došlo do otmice?

Između 16. i 17. decembra te godine, usred noći Džejn i Barbara čule su da im neko kuca na vrata. Sa druge strane dočekao ih je muškarac obučen u policajca i žena sa crnom maskom na licu koji su saopštili Barbarina prijateljica doživela saobraćajnu nesreću i da je potrebno da krenu sa njima u bolnicu. Da bi ih uverili još više, navodni policajac naveo je čak i boju, marku i broj automobila što je bilo dovoljno da ih sirota Džej, koja je takođe poznavala devojku o kojoj su govorili, otvori vrata i ubrzo se gordo pokaje.

Muškarac u odelu policajca uperio je pištolj u njih, a potom Džejn onesvestio hlorofomom, a Barbaru “spakovao” u auto zajedno sa svojom partnerkom sa crnom maskom i odvezao se put noći. Čim je došla sebi, rano ujutru, Džej je obavestila policiju, a njen poznati otac Robert Mekl odmah je odleteo iz Majamija i stvorio se na licu mesta. Barbarin otac odmah je pozvao Džona Edgara Huvera, tadašnjeg direktora Federalnog istražnog odeljenja (FBI), koji je u istragu uključio FBI i vrhunske istražitelje.

Na mestu zločina FBI agenti ispitali su Barbarinu prijateljicu koja je pretpostavila da su je kidnapovali zbog otkupnine, jer je bila vrlo popularna na fakultetu i mnogi su znali koliko je bogat njen otac.

Istraga

Tog istog dana, dok su prestravljeni roditelji bili sa FBI agentima, u kući porodice Mekl zazvonio je telefon na koji se javio porodični prijatelj. Nepoznati glas sa druge strane žice rekao je da je Barbara oteta, kao i da je nešto zakopano na imanju Meklovih. Ubrzo nakon što je policija krenula da traga za misterioznom stvari pronašli staklenu teglicu u kojoj je bila poruka o otkupnini, kao i da je Barbara zakopana pod zemljom sa zalihama za pet dana i da ako njen otac želi ponovo da je vidi živu mora da plati 500 hiljada dolara. Siroti Mekl morao da je pristane na dogovor tako što je dao šifrovani oglas u novinama “Miami Herald”.

– Voljena, molim te, vrati se kući. Mi ćemo platiti sve troškove. Tvoja porodica – glasio je oglas koji je osvanuo 18. decembra

Već sledećeg jutra, 19. decembra, kidnaperi su se ponovo javili ali ovoga puta sa detaljima mesta na kom je Barbarin otac trebao da ostavi novac, a koje je bilo svega desetak kilometara od njihove porodične kuće. U uputsvima su takođe naveli da Mekl na pomenutom mestu treba da se pojavi sam i u drečavom odelu. Bogati biznismen uradio je sve po dogovoru, međutim, podaci o otkupnini i otmici nekako su stigli i do lokalne policije, iako FBI agenti nisu sa njima koordinisali. 

Policija je pokušala da uhapsi otmičara koji je, nažalost, uspeo da pobege sa lica mesta zajedno sa svojom partnerkom koja je bila u automobilu i pobegla zajedno sa njim bez vozila. Barbarini roditelji malo je reći da su ostali prestravljenji jer su verovali da će kidnaperi pomisliti da su sve otkrili policiji kao i da će zbog toga nauditi njihovoj ćerki. Mekl je zato odlučio da mora otmičarima mora da dokaže da uprkos svemu ih nije ocinkario policiji, kao i da mogu da računaju na njegovu saradnju.

Fatalna greška otmičara

Međutim, automobil marke “volvo” koji su ostavili bežeći od policije bila je kobna greška otmičara koja im se ubrzo obila o glavu. U pregradi za rukavice pronađen je pasoš na ime Rut Ajzeman Šir, fotografija Barbare koja drži natpis na kom je pisalo “Oteta”, kao i niz intimnih polaroid fotografija Rut Ajzeman Šir i Garija Stivena Krista, misterioznog para koji je oteo Barbaru. Takođe su pronašli i čekovnu knjižica, ali i drugu dokumentaciju koja je otkrivala identitet otmičara.

Nakon brze i podrobne istrage FBI je saznao da je Krist (23) u to vreme već imao podužu listu kriminala, od krađe automobila pa do begstva iz zatvora. Takođe su saznali da je sebe samog voleo da naziva “Ajnštajnom podzemlja”, kao i da je dugo planirao otmicu deteta bogatog biznismena. Međutim, pošto je shvatio da će sa malim detetom imati previše problema odlučio je da to ipak bude mlada devojka, a Barbara je nažalost bila ona koju je pikirao.

Takođe je otkriveno da je, 1968. godine, Krist se sa suprugom i decom iz Bostona preselio na Floridu i zaposlio se na Institutu za istraživanje mora u Majamiju. Ubrzo je upoznao studentkinju Rut Ajzeman Šir (26), a među njima su momentalno planule strasti zbog čega je ostavio svoju suprugu i započeo romansu sa Rut kojoj je ubrzo otkrio svoj kriminalni dosije, ali po svemu sudeći njoj to nije bio nikakav problem. Zajednički život započeli su u Kristovoj kamp prikolici, a zajednički su počeli i da kuju plan za gnusni zločin. 

Nakon nekoliko nedelja provedenih u gradskoj biblioteci u Majamiju gde je putem lokalnih novina tražio odgovarajuću žrtvu, Krist je odabrao imućnu Barbaru Džejn Mekl za njegovu savršenu žrtva. Sledeći korak bilo je razmišljanje o metodi otmice. Krist nije nameravao da ubije Mekl, jer mu je pretila smrtna kazna, ali je isto tako morao negde da je drži dok ne bude otkupljena. Tako je kriminalac došao na ideju da devojku stavi u sanduk i zakopa je, a onda je u duetu sa svojom novom voljenom od šperploče napravio sanduk veličine dva puta 90 centimetara koji je iznutra obložio staklenom vunom, obezbedio ventilaciju i baterijsku.

Da bi bili sigurni da će ostati živa, obezbedili su joj i vodu i sendviče, a opremili su ga dvema pokretnim plastičnim cevima koje su izvučene na površinu, ne bi li mogla da diše. Nakon što su sve opremili sanduk su sa Floride prevezli u Atlantu, zakopali u šumi i 17. decembra i u njega položili Barbaru.

Otkupnina od 500.000 dolara

Nakon što je policija sprečila prvobitni pokušaj otkupnine, Barbarin otac morao je ponovo da zadobije poverenje otmičara i pokuša da im plati. Nakon što je o incidentu razgovarao s agentima FBI-a, odlučio je da da zvaničnu izjavu za novine da nema nikakve veze s akcijama policije u Majamiju, kao i zahtev da mu otmičar pruži još jednu priliku. Ove reči preduzetnika bile su u svim novinama novinama, TV kanalima i radio stanicama.

Kasno uveče 19. decembra, telefon porodice Mekl ponovo je zazvonio, a nakon što je Robert podigao slušalicu od otmičara je dobio nova uputstva o potpuno drugom mestu za primopredaju novca, koje je bilo na obroncima grada. Ovaj put FBI je obavestio policiju da ništa ne preduzima i primopredaja novca bila je uspešna. Robert je iskeširao 500.000 dolara u novčanicama od po dvadeset dolara, onako kako su otmičari i tražili, a već sledećeg dana FBI je primio anonimni poziv od muškarca koji je tvrdio da zna gde se nalazi Barbara Mekl. Prema njegovim rečima, Barba je bila živa zakopana u šumi, 38 kilometara od mesta otmice.

Spasavanje Barbare i hapšenje otmičara

Preko 100 FBI agenata dojurilo je na mesto događaja i rasporedilo se po celom području ne bi li pronašli sirotu Barbaru. Odlučili su da ne obaveste Barbarine roditelje o pozivu da ih ne bi još više uznemiravali, a nekoliko sati nakon detaljne pretrage jedan agent ugledao je plastične cevi kako vire iz zemlje. Mahnito su krenuli da kopaju čim su stigli sve vreme dozivajući Barbarino ime, a onda se odjednom čulo tiho kucanje. Otvorili su poklopac i ugledali Barbaru bledu i iscrpljenu ali nasmejanu jer je konačno pronađena. Jedan od agenata na rukama ju je odneo do automobila, a ona mu je rekla da je on najzgodniji muškarac kog je ikad videla i nasmejala se. Direktor FBI-a, Huver, lično je nazvao Roberta Mekla i javio mu da mu da je njegova ćerka pronađena živa.

U međuvremenu otmičarski par je odlučio da se razdvoji. Krist je nameravao da kupi brod i otplovi u Meksiko, a Rut je tamo trebala da ide kopnom. Međutim, Krist je napravio još jednu kobnu grešku i brod kupio novčanicama od 20 dolara, što je automatski izazvalo sumnju kod prodavca koji ga je prijavio policiji. Krist je priveden munjevitom brzinom, a ubrzo za njim uhvaćena je i njegova partnerka Rut.

Krista je sud osudio na doživotni zatvor, ali je nakon 10 godina pušten na uslovnu slobodu. Činilo se da čovek zaista planira da započne novi život: školovao se i pokušao da radi kao lekar, ali čim su na potencijalnom poslu saznali za njegovu kriminalnu prošlost, odmah su ga odbili zbog čega Krist vratio kriminalu, a 2006. uhvaćen je na brodu koji je prevozio drogu i ilegalne imigrante zbog čega je ponovo završio iza rešetaka. U novembru 2010. godine pušten je na slobodu, a kako se nakon toga odvijao njegov život nije poznato. Rut Ajzeman Šir osuđena je na sedam godina zatvora, ali je puštena na uslovnu slobodu nakon četiri godine robije, nakon čega se vratila se u rodni Honduras, udala i rodila četvoro dece.

“83 sata do zore”

Nakon što su je spasili Barbara je govorila o nemilom događaju i izjavila da je Krist, pre nego što ju je stavio u kovčeg, jasno pokazao kako sve u njemu funkcioniše. Kad je shvatila da planiraju da je živu zakopaju, počela je da histeriše ali su Krist i njegova partnerka Rut ipak uspeli da je primoraju da uđe u kovčeg, koji su zakopali. Iako je očajnički pokušavala da izađe, iz sve je snage udarala nogom po poklopcu, njen trud bio je uzaludan.

– Ne brini. Na sigurnom si… Do Božića ćeš na ovaj ili onaj način biti kod kuće – pisalo je na ceduljici koju je takođe pronašla u kovčegu.

Međutim, Kristov izum nije uspeo već nakon nekoliko sati, a Barbara je ostala u potpunom mraku.

Pod zemljom je provela tačno 83 sata, a isto je napisala i u svojoj knjizi o otmici, “83 sata do zore”, u kojoj je istakla da su joj pozitivno razmišljanje i smirenost pomogli da preživi. Barbara se 1971. godine udala za svog prijatelja Stjuarta Vudvorda i u braku je dobila dvoje dece. Živeli su zajedno 42 godine, do Stjuartove smrti 2013. godine.

KURIR