Ukoliko strahujete od dijagnostikovanja raka, jer u vašoj porodici imate ljude koji su ovu opaku bolest imali ili je imaju, ovo su 3 stvari koje možete učiniti.
Ljudi sa porodičnom istorijom karcinoma imaju veće šanse da obole. Ipak, samo postojanje predispozicija ne znači nužno i razvoj bolesti
“Nekoliko ljudi u mojoj porodici imalo je rak, pa se i ja plašim da ću ga imati. Kako mogu da smanjim rizik?” — pitala je zabrinuta čitateljka “Njujork tajmsa”.
Iako je tačno da porodična istorija karcinoma povećava rizik, bolest se ipak može izbeći.
U jednoj nedavnoj studiji, zasnovanoj na analizi podataka iz 2019. godine o slučajevima raka kod odraslih osoba u SAD-u starijih od 30 godina, ustanovljeno je da je oko 40 odsto slučajeva uzrokovano faktorima životnog stila koji se mogu promeniti.
“To je zapravo dobra vest”, kaže dr Farhad Islami, glavni autor studije i rukovodilac istraživanja u Američkom društvu za borbu protiv raka. To znači da možete značajno smanjiti rizik ako se bolje brinete o svom zdravlju.
Evo nekoliko koraka koje možete preduzeti:
Prikupite podatke o bolestima u porodici
Ljudi sa porodičnom istorijom raka imaju veću verovatnoću da su nasledili genetske promene koje povećavaju rizik od obolevanja.
Ovo posebno važi ako su oboleli bliski rođaci iz prvog ili drugog kolena, kaže dr Emi Komander, medicinska direktorka Onkološkog centra “Mass General” u Valthamu u, Masačusetsu. Zato prikupite informacije o roditeljima, braći i sestrama, bakama, dekama, ujacima, tetkama i ostaloj bližoj rodbini.
Važno je saznati i u kom uzrastu su oboleli. Što su bili mlađi — posebno ako su imali manje od 50 godina — veća je verovatnoća da su njihovi slučajevi genetski uslovljeni, kaže dr Komander.
Saznajte i o kojoj vrsti raka je reč. Mnogi oblici raka mogu biti genetski — najčešće rak dojke, jajnika i debelog creva. Ako je više članova porodice imalo neku od tih vrsta, to može ukazivati na nasleđene genetske faktore.
Takođe, obratite pažnju na moguće uzroke. Drugačije je ako je vaš ujak dobio rak pluća nakon decenija pušenja, a sasvim drugo ako je više nepušača iz porodice obolelo u mlađim godinama.
Razmislite o genetskom testiranju
Genetičar može utvrditi da li imate genetske mutacije koje povećavaju rizik od obolevanja, objašnjava dr Sajed Ahmad iz Centra za rak Univerziteta u Sinsinatiju.
“!Pacijenti se često plaše da urade genetsko testiranje jer se boje neizvesnosti”, kaže dr Ahmad, ali ističe da sama prisutnost genetske mutacije ne znači i da će bolest sigurno nastupiti.
Ako je više članova porodice imalo rak dojke, možete se testirati na BRCA1 i BRCA2 gene. Više od 60 odsto žena sa određenim mutacijama na tim genima dobiće rak. Ako je u porodici bilo slučajeva raka debelog creva, može se sprovesti testiranje na Ličov (Lynch) sindrom — nasledno stanje koje povećava rizik za muškarce i do 80 odsto, a za žene do 60 odsto. Postoje i testovi koji odjednom proveravaju veliki broj genetskih varijacija.
Ako imate potvrđene genetske promene koje povećavaju rizik, bićete upućeni kod stručnjaka koji će preporučiti ranija i češća testiranja, kaže dr Komander.
“Ako se karcinom otkrije dovoljno rano, većina se može izlečiti”, kaže dr Džudi Garber, šefica odeljenja za genetiku i prevenciju raka na Institutu Dana-Farber u Bostonu.
Vaš lekar može vam predložiti i preventivne postupke. Na primer, žena sa visokim rizikom od raka dojke može razmotriti mastektomiju.
Promenite životne navike
Genetska predispozicija odgovorna je za najviše 10 odsto svih slučajeva raka, navodi dr Garber. Neka istraživanja čak sugerišu da je bolest često posledica nasumičnih grešaka u dupliranju DNK u ćelijama, što znači da ljudi “ne bi trebalo da krive sebe što su oboleli”, kaže dr Komander.
Ipak, postoji mnogo toga što možete učiniti da smanjite rizik:
Ne pušite. Višedecenijska istraživanja pokazuju da pušenje povećava rizik od raka skoro svih organa, a naročito pluća. Rizik raste s vremenom, ali nikada nije kasno da prestanete. Studija iz 2021. godine pokazala je da prestanak pušenja u bilo kom životnom dobu značajno smanjuje rizik.
Održavajte zdravu telesnu težinu. Ljudi sa viškom kilograma ili gojaznošću imaju povećan rizik od najmanje 13 različitih vrsta raka.
Bitna je ishrana i fizička aktivnost. Ishrana bogata voćem, povrćem, celovitim žitaricama i mahunarkama, uz umeren unos crvenog i prerađenog mesa, smanjuje rizik. Fizička aktivnost takođe pomaže — čak i bez gubitka težine, kaže prof. Alison Klajn sa Medicinskog fakulteta Džons Hopkins.
Smanjite unos alkohola. Čak i male količine alkohola mogu povećati rizik od više vrsta raka. Nijedna količina ne smatra se potpuno bezbednom. Ženama se preporučuje najviše jedno piće dnevno, a muškarcima najviše dva.
U suštini — genetika ima svoju ulogu, ali na mnogo faktora možemo uticati sami.
STIL