Sve češće se javlja kod dece…
U Srbiji je astma u značajnom porastu i sve češće se javlja kod dece, a svaki deseti građanin trenutno živi sa ovom bolešću. Stručnjaci predviđaju da bi se broj obolelih mogao udvostručiti u narednih deset godina. Pulmolog dr Marijana Milić iz Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu izjavila je u “Jutarnjem programu” na Radio-televiziji Srbije da astma gotovo dostiže razmere epidemije.
Uzroci porasta obolelih uključuju genetske predispozicije, sklonost ka alergijama i posebno – aerozagađenje. Pored toga, porastu broja dijagnostikovanih slučajeva doprinose i naprednija dijagnostika i dostupniji načini lečenja.
— Zatim, ekstremni porast svih alergijskih bolesti, od urtikarija, dermatitisa do alergijskog rinitisa. Takođe imamo porast i drugih bolesti koje posredno dovode do astme i do pogoršanja astme. Tu mislim na razne hronične sinuzitise, gastritise koji takođe mogu biti okidač pogoršanja astme — dodaje gošća Jutarnjeg programa.
Sa kakvim problemima se suočavaju pacijenti sa astmom
Prosečan broj pacijenata koji se dnevno pregleda u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkolozu je oko četiri stotine u zavisnosti od godišnjeg doba. Od toga značajan broj pripada pacijentima sa alergijskim manifestacijama, pre svega alergijski rinitis i astmu, navodi doktorka.
Snežana Šundić Vardić, iz Nacionalnog udruženja “Alergija i ja”, majka dvoje dece koja imaju problem sa alergijama, napominje da iskustvo roditelja pacijenata, ali i odraslih pacijenata, nailaze na nerazumevanje na svim nivoima.
— Doktorka je ukazala uglavnom na sve probleme sa kojima se mi suočavamo i po pitanju zagađenja vazduha i po pitanju načina života koji vodimo, ali ono što bih ja takođe dodala je da zapravo nepridržavanje zakona o pušenju, koje se dešava čak i u nekim, verovali ili ne, medicinskim ustanovama — naglašava gošća Jutarnjeg programa.
Udruženje “Astma i ja” pre svega ima ulogu posrednika između lekara i pacijenata i pruža neke osnovne medicinske informacije, s obzirom na to da na internetu ima dosta neproverenih i pogrešnih. Takođe, godinama se sprovode besplatne radionice grupne podrške, kako za roditelje pacijenata, tako i za pacijente.
— Kada su mi dete stavili u izolaciju zato što ima atopijski dermatitis, misleći da je zarazno oboljenje, ja sam jednostavno shvatila da društvo ne prepoznaje ove probleme i da je stvar do nas i da moramo neke stvari promeniti — ističe Snežana Šundić Vardić.
Kako astmu držati pod kontrolom
Pojedini lekari smatraju da astma nije bolest, već stanje koje se može držati pod kontrolom uz dobru saradnju pacijenata i lekara.
— Što se mene tiče, astma je bolest i to je poprilično ozbiljna bolest. Astma klinički može biti laka, ali bilo kakvo pogoršanje i te lake astme može biti jako teško. I takve stvari se dešavaju. Kada se desi pogoršanje uzrokovano alergenima, infekcijama, pogoršanja mogu biti jako teška, maltene izjednačena sa pogoršanjima kod pacijenata koji imaju tešku astmu, i neretko se završavaju u bolnici — napominje dr Marijana Milić.
Astma se, kao i svaka druga bolest, drži pod kontrolom adekvatnom terapijom, adekvatnom primenom lekova i prihvatanjem bolesti.
Pacijenti koji znaju da imaju astmu, znaju da ne smeju da puše, da borave u zadimljenim prostorijama, da moraju da izbegavaju alergene ukoliko je u pitanju alergijska astma, s obzirom na to da nisu svi pacijenti sa astmom i alergični, objašnjava doktorka.
— Ako ste alergični na polen, otvarate prozor u stanu ujutru, dok je koncentracija polena najniža. Znači, ima tu pravila da se pacijenti bukvalno nauče da žive sa astmom, ali treba doći kod lekara, treba dobiti terapiju i upoznati se sa svojom bolešću.
Adekvatna terapija
Bolest može da se razvije u svakom životnom dobu, a astma i alergija se najčešće razviju još u detinjstvu. Kod osoba koje nisu razvili kliničku sliku astme u detinstvu, postoji stanje koje lekari nazivaju hiperreaktivnost bronhija, odnosno disajni putevi su skloni tome da u jednom momentu počnu da se sužavaju.
— Kod osoba u nekim godinama, ako postoje uzročni faktori koji se sa godinama nagomilavaju, na primer pušenje, aerozagađenje, pojava alergija, odnosno intenziviranje alergija, poremećaji imuniteta, sve to može da se razvije u nekim kasnijim godinama — navodi dr Milić.
najzena.rs