“Lekari su mi rekli da imam još 6 meseci života”: Dijagnostikovan mu je rak na mozgu, a onda je usledila još jedna poražavajuća dijagnoza, usledila je borba

Kada je Čarliju Pirsonu (27) prvi put dijagnostikovan tumor na mozgu 2019. godine, potpuno je ostao šokiran i slomljen jer nije ni slutio da bi mogao da oboli od ove opake bolesti posebno jer ni u porodičnoj istoriji bolesti niko nije imao ovih zdravstvenih problema.

Prebačeni u Univerzitetsku bolnicu Sautend, lekari su prvobitno posumnjali na meningitis, ali je skeniranje otkrilo nešto mnogo gore – astrocitom 2. stepena, redak tumor mozga. Sledećeg meseca je podvrgnut operaciji u Kvins bolnici u Romfordu da bi se uklonio tumor. Iako je njegov oporavak bio komplikovan infekcijom koštanog režnja, koja je zahtevala još jednu operaciju šest meseci kasnije, Čarli je gurao napred sa nepokolebljivom odlučnošću.

Četiri godine je živeo pod redovnim skeniranjem, prvo svakih šest meseci, a zatim jednom godišnje. I neko vreme se činilo da stvari idu dobro: „Leteo sam profesionalno“, rekao je Čarli, „Vratio sam se na posao, čak sam i unapređen. Mislio sam da sam pregirao sve”.

U julu 2023, Čarli je doživeo još jedan napad, ovog puta na liniji Jubili u Londonu: „Osećao sam da se dešava. Moje ruke su počele da se osećaju čudno i znao sam da nešto nije u redu. Na sreću je bolničar čekao na peronu i brzo je prepoznao šta se dešava. Vikao je, ‘Ima napad’, i to je sve čega se sećam pre nego što sam se onesvestio.’

Kada se Čarli probudio, bio je u bolnici Sent Tomas: „Još nisam imao rezultate, što je verovatno bila dobra stvar. To je značilo da mogu da uživam u odmoru sa Olijem, svojim partnerom, pre nego što počne prava noćna mora“, rekao je, razmišljajući o putovanju u Portugal neposredno pre nego što je njegovo stanje nastupilo u potpunosti.

Na odmoru, Čarli je počeo da doživljava nove simptome: spušteno lice, gubitak govora i hramanje: „Nisam želeo da verujem, ali znao sam da nešto ozbiljno nije u redu.“

U Londonu, skeniranje je otkrilo da se njegov prvobitni tumor transformisao u nešto daleko agresivnije: glioblastom (GBM). Vrsta raka koja ubija više dece i odraslih mlađih od 40 godina nego bilo koji drugi rak.

Hemoterapija i izazovi lečenja

„Rekli su mi da se širi na obe strane mog mozga. Bio sam shrvan. Dali su mi šest meseci života“, rekao je Čarli mirnim, ali bolnim glasom.

On je nastavio: ‘Imao sam šest rundi hemoterapije, i sada imam pauzu od toga.’

Neželjeni efekti hemoterapije su bili ozbiljni, uključujući gubitak kose i stalnu mučninu: „Možda drugima to ne izgleda mnogo, ali gubitak kose je za mene bio velika stvar. To nije samo fizičko – to kvari vaš identitet.’
Ima i nedeljne napade, gde često gubi svest: „Posle njih, potrebni su mi dani da se oporavim, neko vreme ne mogu da razgovaram sa ljudima. Takođe mogu izazvati gubitak pamćenja i probleme sa vidom.’

Uprkos izazovima, Čarli ostaje pragmatičan: „Imam sreće na mnogo načina“, razmišlja on, „na primer, imao sam napade u javnosti, tako da su oni rano uhvaćeni.“

On takođe ima neverovatnu grupu prijatelja oko sebe, od kojih je nekolicina završila Nacionalni izazov za tri vrha, drugi je trčao 100 milja, a dvojica će trčati polumaraton u aprilu kako bi prikupili novac za istraživanje tumora mozga.

Međutim, nastavio je: „Ali ima toliko stvari koje sada ne mogu da uradim. Ne mogu toliko da putujem, ne mogu da radim puno radno vreme, a ne mogu čak ni da pitam o budućnosti jer je uzimam dan po dan.’

Osiguranje je takođe postalo glavna briga: „Za mog partnera, to je 20 funti godišnje. Za mene je to u hiljadama, za slučaj da nešto pođe po zlu dok sam u inostranstvu.’

Iako mu je život dramatično promenjen, Čarli odbija da dozvoli da ga dijagnoza definiše.

„Ovo nije život koji bih izabrao, ali to je život koji mi je dat“, rekao je odlučno.

(Kurir.rs/M.J)