Na dan kada se navršava pet godina otkako je u Srbiji zvanično potvrđen prvi slučaj korona virusa, prof. dr Tanja Jovanović sa Medicinskog fakulteta otkriva za MONDO o čemu lekari striktno vode računa i dalje i ističe da su spremni na brz odgovor.
“Muškarac iz Subotice, star 43 godine, prvi je registrovan slučaj u Srbiji”, glasila je vest koju je Srbija dobila 6. marta 2020. Prošlo je pet godina otkako smo od ministra zdravlja, Zlatibora Lončara, saznali da je prvi pacijent zaražen korona virusom, često putovao u Mađarsku kod sestre, koja je takođe imala simptome respiratorne infekcije. I niko nije ni slutio kakav će scenario uslediti – sve je stalo.
Vanredno stanje i policijski čas obustavili su čitavu zemlju. Bili smo zaključani i svakodnevno slušali brojke koje su bile sinonimi za smrtne slučajeve. Prestanak epidemije korona virusa proglašen je tek 15. februara ove godine. Oduzeo nam je bliske ljude, a mnogi koji su uspeli da ga preleže, osećaju posledice i danas – a kakve, pitamo prof. dr Tanju Jovanović sa Medicinskog fakulteta.
“Korona nas je podsetila da infektivne bolesti još uvek predstavljaju rizik po ljudsko zdravlje. Pre korone, zdravstveni sistemi većine zemalja uglavnom su bili orijentisani na nezarazne hronične bolesti, a polako se zaboravljalo da patogeni mogu da budu naši najveći neprijatelji, koji u kratkom vremenskom periodu mogu da pogode ceo svet. To je razlog što na samom početku pandemije nismo bili potpuno spremni za ovako veliki izazov. Bili smo uplašeni, jer je među obolelima bilo mnogo onih sa teškom kliničkom slikom, mnogi su umirali dok se tragalo za uspešnom terapijom i vakcinom. Vremenom se virus adaptirao na svog novog domaćina – čoveka i slabio svoju moć. Nadam se da smo dobro naučili lekciju o koroni i da ćemo svaki, potencijalno novi izazov, mnogo spremnije dočekati”, kaže za MONDO virusolog.
Na početku pandemije, virus je bio mnogo agresivniji, ističe prof. dr Jovanović.
“Vremenom se menjao, mutirao i slabio svoju moć. Tokom pandemije u Srbiji identifikovane su tri zabrinjavajuće varijante virusa. One su bile odgovorne za povećanu transmisivnost (virus se brže prenosio sa obolelog na zdravu osobu). Ipak, klinička slika bolesti bila je blaža. S druge strane, uvedeni su antivirusni lekovi i vakcina koji su pomogli bržem oporavku od infekcije. Tako da, vremenom je korona predstavljala rizik uglavnom za osobe sa oslabljenim imunitetom, kao i one sa hroničnim bolestima”, objašnjava doktorka.
“Jedna stvar i dalje brine”
Prema rečima prof. dr Jovanović, pandemija je promenila svest ljudi širom sveta o respiratornim infekcijama. Ipak, i nakon pet godina, postoji jedna zabrinjavajuća stvar.
“Mnogi u pozitivnom smislu primenjuju mere zaštite koje se preporučuju za prevenciju od respiratornih infekcija. Više nije retkost da vidite ljude koji nose maske u zimskom periodu, bilo da tako štite druge ili sebe od infekcije. Povećana je prodaja vitaminskih suplemenata. Jedino što me brine, to je jačanje antivakcinalnog lobija koji ne priznaje značaj vakcinacije u borbi protiv infektivnih bolesti.
Ovakvi stavovi su, nažalost, odneli mnogo života i u ovoj pandemiji. Takođe, ovakvi stavovi dovode i do porasta drugih epidemijskih infekcija koje su, zahvaljujući vakcinaciji, bili na pragu eradikacije. Što se tiče moje struke, pandemija je vrlo pozitivno uticala na unapređenje mikrobiološke dijagnostike. Prvo, u periodu pandemije, opremljene su mnoge laboratorije najnovijim dijagnostičkim aparatima koji omogućavaju brzu i pouzdanu dijagnostiku. Povećani su kadrovski kapaciteti laboratorija. Sigurna sam da je to značajno unapredilo naš zdravstveni sistem”, ističe dr Jovanović za MONDO i otkriva šta je bilo ključno u borbi protiv pandemije.
“Na početku se znalo da virus pripada porodici koronavirusa i da su u periodu pre pandemije, bile dve ograničene epidemije izazvane sličnim virusom. Vrlo brzo je genom virusa sekvenciran, otkriveno je kako inficira čoveka, za koje receptore za ljudske ćelije se vezuju. Na samom početku je bilo jasno da izaziva teške pneumonije, a da kod pojedinih osoba pokreće takozvanu oluju u organizmu, koja oštećuje gotovo sve organe. Vremenom smo ovladali dijagnostikom, molekularno epidemiološkim alatima za praćenje cirkulacije virusa, uveli adekvatnu terapiju koja direktno utiče na eliminaciju virusa iz organizma. Tako su medicina i nauka pobedile ovu pandemiju”, govori nam prof. dr Jovanović.
3 grupe ljudi i danas u riziku od teške forme oboljenja
“Virus je još uvek u cirkulaciji, tako da povremeno imamo pacijente koji su oboleli od ove virusne infekcije. Ipak, pošto je potencijal virusa značajno opao, samo kod imunokompromitovanih pacijenata, onih starijih od 65 godina i onih sa hroničnim bolestima može doći do težih formi oboljenja. Molekularnim tehnikama sekvenciranja i dalje se prate mutacije ovog virusa, jer možda neka nova mutacija može da promeni trenutne osobine virusa. U tom slučaju, spremni smo na brz odgovor”, zaključuje za MONDO prof. dr Tanja Jovanović.
mondo