Zapaljenja u nosnoj sluznici ne samo da mogu izazvati smanjenje čula mirisa, već mogu prouzrokovati i zapaljenja u nervnom sistemu, izazivajući oksidativni stres
Da li ste ikada pomislili da obična navika poput čačkanja nosa može imati ozbiljne zdravstvene posledice? Naučnici iz Sidneja su izneli iznenađujuće tvrdnje da ljudi koji često čačkaju nos mogu imati veće šanse da razviju Alchajmerovu bolest.
Zaboravnost i problemi sa pamćenjem
“Nemogućnost obavljanja složenih aktivnosti, poput zaboravnosti ili poteškoća u pamćenju, može ukazivati na nedostatak sposobnosti obrade informacija ili, u retkim slučajevima, na frontotemporalnu demenciju. Postepeno se mogu javiti smetnje u govoru, promene u ponašanju ili intelektualni pad, što su sve mogući simptomi početka neurodegenerativnih problema”, objašnjava neurolog, prof. dr Dragana Pavlović.
Preko 55 miliona ljudi širom sveta pati od ove degenerativne bolesti, pa istraživanje uzroka koji mogu doprineti njenom nastanku postaje ključno. Kakav je zapravo odnos između svakodnevnih navika i Alchajmerove bolesti?
Higijena nosa
Dr Pavlović pojašnjava: “Gornji deo sluznice nosa sadrži mirisnu sluznicu koja je odgovorna za primanje mirisa iz okoline. Ovi mirisni signali se prenose do mozga, u područje koje takođe može biti pogođeno neurodegenerativnim bolestima poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Sa godinama, smanjuje se čulo mirisa, a infekcije i zapaljenja mogu izazvati promene u nervnim ćelijama, što može povećati rizik od razvoja ovih bolesti.”
Zalazak u lošu higijenu, poput čačkanja nosa prljavim rukama, može unositi štetne bakterije koje povećavaju rizik od Alchajmerove bolesti. Takođe, higijena usne šupljine, redovno pranje zuba i izbegavanje infekcija igraju ključnu ulogu u prevenciji neurodegenerativnih bolesti.
Faktori rizika za demenciju
“Zdravlje nosne sluznice, uključujući prevenciju zapaljenja, može značajno doprineti smanjenju rizika od razvoja ovih bolesti”, dodaje doktor Pavlović.
Profesor Pavlović takođe ističe da su faktori poput povišenog nivoa aminokiseline homocisteina, loše regulisanog nivoa šećera i visokog krvnog pritiska, povezani sa povećanim rizikom od demencije. Preporučuje umerenu fizičku aktivnost, mediteransku ishranu i kontrolu faktora rizika kako bi se sprečila nastanak neurodegenerativnih bolesti.
Novi tretmani
Na pitanje o novim terapijama, dr Pavlović navodi da su dva monoklonska antitela, adukanumab i lekanemab, bila razvijena kako bi se smanjilo taloženje amiloid beta proteina u mozgu, koji je ključni uzročnik Alchajmerove bolesti. Iako su pokazala određene kliničke koristi, njihova upotreba je bila praćena ozbiljnim neželjenim efektima.
Taloženje proteina i oštećenje moždanih ćelija
Ovaj proces nakupljanja proteina u mozgu dovodi do oštećenja neurona, smanjenja moždane mase i drugih promena koje dovode do simptoma kao što su zaboravnost i smanjenje mentalnih sposobnosti. Alchajmerova bolest, kao i druge neurodegenerativne bolesti poput Parkinsonove bolesti, povezane su sa nakupljanjem specifičnih proteina, što ometa normalne funkcije mozga.
Nauka trenutno istražuje 150 različitih supstanci koje bi mogle predstavljati potencijalnu terapiju za demenciju, a posebno za Alchajmerovu bolest. Naša trenutna terapija bazira se na inhibitorima holinesteraze i antagonistima NMD receptora, ali prevencija ostaje ključna.
NAJZENA.RS