U Beogradu je jutros ponovo došlo do kolapsa, ovoga puta uzrok je bila poledica. U pojedinim delovima grada saobraćaj je bio ili prekinut ili su autobuske linije bile skraćene. Ništa bolje nije bilo ni pešacima, jer su „milili“ po klizavim trotoarima.
Saobraćajne nezgode, kako prenosi RTS, dogodile su se na brojnim lokacijama, iako su vozila sporo kretala i putovala i po 50 minuta na deonicama za koje im uobičajeno treba svega desetak.
Pune ruke posla bilo je i za Hitnu pomoć. Kako kažu, svaki drugi poziv od sedam sati ujutru bio zbog pada na ledu.
„U roku od sat vremena imali smo više od deset ortopetskih intervencija i uglavnom su u pitanju prelomi ekstremiteta“, naveli su iz Hitne pomoći i apelovali na slabo pokretne i starije građane da ne izlaze napolje dok je led na ulicama.
Jedna od situacija u kojoj ljudi padaju je prilikom izlaska ili ulaska u vozilo.
Povrede uzrokovane padovima, kako opisuju na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, mogu biti različitog stepena težine, u zavisnosti od fizičkog stanja osobe koja je pala i faktora okoline.
„Najčešće posledice padova su modrice i istegnuća tetiva i ligamenata, ali su česte i ozbiljne povrede poput uganuća i iščašenja zglobova, ruptura mišića, povreda leđa, preloma ruku i nogu, potresa mozga i drugih povreda glave, a u najtežim slučajevima može doći do povrede kičmene moždine“, ističu iz Gradskog zavoda, te savetuju građane kako da se ponašaju u tim vremenskim prilikama.
„Trudite se da bez preke potrebe ne izlazite napolje, naročito dok površine za hodanje ne budu adekvatno očišćene. Nosite toplu odeću (kaput ili jaknu) koja vam prekriva najveći deo tela, jer vam može ublažiti pad. Na rukama obavezno imajte odgovarajuće rukavice, pošto one mogu sprečiti povrede prstiju i šaka. Izbegavajte obuću sa glatkim đonom i štiklama. Umesto toga nosite nepromočine čizme ili duboke cipele koje pokrivaju skočni zglob i koje imaju neklizajuću podlogu, poput gumene, sa dubokim šarama“, navode iz zavoda.
Posebno ističu da ne treba izlaziti napolje bez napunjenog mobilnog telefona, u slučaju da je potrebno pozvati pomoć.
„Kako bi se izbegla žurba i brzo hodanje po ledu, obavezno krenite ranije ukoliko imate nekih obaveza. Redovno čistite sneg i led sa prilaza, staza i stepenica. Koristite so, pesak ili sredstva za otapanje leda, kako biste sprečili stvaranje klizavih površina. imajte u vidu da čak i na ovim površinama može biti delova sa snegom i ledom koji se nije otopio, i shodno tome uvek budite na oprezu i hodajte polako – sitnim koracima, kako biste izbegli neočekivani pad. Izbegavajte neočišćene površine, stepenice i ivičnjake sa ledom”, upozoravaju.
Ukoliko padnete na ledu…
Prema rečima lekara, ukoliko neko oseti da će pasti treba da proba da izbegne pad na kolena, zglobove ili leđa.
„Pokušajte da padnete na mesnati deo tela-bok, zadnjicu ili ramena. Nemojte ispružiti ruke kako biste prekinuli pad jer na taj način povećavate rizik od preloma šake i ručnog zgloba. Ukoliko je moguće neka vam laktovi budu savijeni, a telo opušteno. Opušteni mišići pomažu da se udarac nakon pada ravnomernije rasporedi po telu, i samim tim smanjuje šanse za povredu. Ako je vaše telo ukočeno, to može povećati rizik od preloma kosti“, ističu iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
Prilikom pada, ne treba odmah ustajati niti dozvoliti drugima da vas pridignu na noge, jer se time, kako navode lekari izbegava mogućnost pogoršanja eventualne povrede.
„Ostanite par trenutaka u položaju u kom ste pali i pokušajte da sami procenite kako se osećate. Ako osećate jak bol u nekom delu telu, ne možete da pomerate ruke i noge ili ste prilikom pada udarili glavu to zahteva neodložnu medicinsku pomoć. Nakon procene stanja vaše povrede, ukoliko možete da ustanete, okrenite se na jednu stranu. Savijte kolena prema sebi, odgurnite se rukama, a zatim koristite noge da uspravite ostatak tela. Ustanite polako, uz nečiju pomoć, ukoliko je moguće, kako biste sprečili rizik od ponovnog pada. Ako ste sa nekim ko je pao i ne može da ustane, pozovite pomoć i ugrejte ga“, objašnjavaju iz zavoda.
Dodaju da iako se odmah ne oseća, postoji šansa da se u padu povrede leđa, vrat ili neki drugi deo tela i da je jak i uporan bol signal kada se treba javiti lekaru.
Ko je u većem riziku od pada?
Iako svako može biti izložen riziku od padova na ledu, određene kategorije stanovništva imaju dodatne faktore koji ih čine ranjivijima. To su starije osobe, deca, osobe sa invaliditetom, trudnice, osobe sa određenim zdravstvenim stanjima poput osteoporoze, artritisa ili drugih problema s kostima i zglobovima, radnici koji rade na otvorenom (građevinski radnici ili dostavljači), kao i sportisti i rekreativci koji se bave klizanjem, skijanjem.
Kako tretirati povrede usled pada na ledu?
Čak i ako niste u pitanju ozbiljne povrede, pad na ledu može da prouzrokuje modrice i bolove danima.“Ako imate velike modrice ili bolove u mišićima, koristite RICE metodu: odmor, led, kompresija i elevacija. Povređeni deo tela treba hladiti (postavljanjem hladne obloge ili leda uvijenog u tkaninu ili kesu) i držati u povišenom položaju kako bi se smanjio otok i bol. Lekovi protiv bolova takođe mogu pomoći. Oporavak može da traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Kod nekih povreda od padova možda se neće odmah osetiti simptomi. Ukoliko se stanje ne poboljša u roku od nekoliko dana, treba se javiti lekaru.
Pravilan hod po snegu i poledici
• Hodajte polako i pravite manje korake.
• Ostanite skoncentrisani i gledajte ispred sebe. Nemojte razgovarati mobilnim telefonom, niti kucati poruke dok hodate.
• Nemojte nositi veliki teret kako ne biste izgubili ravnotežu.
• Ruke treba da budu slobodne kako bi vam pomogle u održavanju ravnoteže- nemojte ih držati u džepovima!
• Izbegnite iskušenje da potrčite kako biste stigli na prevoz i ne pretrčavajte preko pešačkog prelaza (poseban oprez kada hodate preko belih površina na zebri).
danas.rs