Robert i Trud nisu mogli da shvate šta se događa, ali sa svakim novim mejlom bili su sve bliže spoznaji.
Leto je 1989. godine i norveški par se vraća iz bolnice držeći svog novorođenog sina. Zovu se Robert i Trud Stin, ovo im je prvo dete i dali su mu ime Mets.
Prve nedelje prolaze u delirijusnoj, hormonima preplavljenoj frci novog roditeljstva, Robert dokumentuje na svojoj kamkorderu koprcanje i plače svog sina sa novootkrivenim očinskim ponosom koji ga je ostavio zapanjenim. I kako meseci prolaze, kamera nastavlja da radi.
Mets raste. Njemu niče jarko plava nordijska kosa. On se vuče na noge i počinje da se mrda. Njegov otac ga snima kako se gega preko njihove dnevne sobe u majici Tom i Džeri. Bio je, seća se Robert, “najlepše, savršeno dete”.
Teška bolest ga je prikovala za krevet
Roditelji Robert i Trud počinju da primećuju da njihov sin, kada stane na noge – pada. Tada i prepreke na igralištu postaju nepremostive. Dijagnostikovana mu je Dišenova mišićna distrofija. To je bio genetski poremećaj koji je uzrokovao progresivno trošenje mišića.
– Naš svet se raspao. To je bilo poražavajuće i brutalno. Bio je to dan kada smo shvatili da zdravstveni problemi neće nestati, nego će upravljati našim životima i na kraju nam oduzeti Matsa – prisetila se Trud.
Do osme godine već je bio u invalidskim kolicima, a kako je rastao postalo je nemogiće da se socijalizuje, budući da nije mogao da se kreće normalno i izlazi sa prijateljima.
Zbog toga je Mets sve više vremena provodio sam u svojoj sobi. Otkrio je igru “World of Warcraft“, na kojoj je provodio sate i dane. Roditelji su mu to dopustili jer mu je svakako bilo uskraćeno toliko drugih životnih zadovoljstava.
Godine su prolazile i nakon 20. rođendana, u novembru 2014. primljen je u bolnicu s respiratornim problemima. Ovoga puta je na intenzivnoj nezi ostao duže. Roditelji su dobili poziv, koji ih je sledio.
– Zvali su nas iz bolnice i rekli da bi trebalo odmah da dođemo. Nikad nismo tako brzo vozili kroz Oslo, ali bila je noć pa su ulice bile puste i tihe. Zakasnili smo tačno 14 minuta. Umro je u ponoć.Osetili smo potpunu prazninu. Ono što je dugo ispunjavalo naše živote, u dobru i zlu, fizički, mentalno i praktično, sada je gotovo. Došao je kraj – rekao je otac.
Period tugovanja je počeo. U jednom momentu su odlučili da uđu na njeov blog i ostave poruku da je preminuo. Ipak mu je virutelni svet bio sve što je imao.
Neverovatan preokret, nisu mogli da veruju da je ovo moguće.
Ubrzo je usledio još jedan mejl od druge nepoznate osobe, koja je hvalila njihovog sina. Poruke su dolazile jedna za drugom.
“Imao je veliko srce”, “Bio je zabavan i maštovit, dobar slušatelj i velikodušan. Budite ponosni na njega,” glasile su neke od poruka.
Robert i Trud nisu mogli da shvate šta se događa, ali sa svakim novim mejlom bili su sve bliže spoznaji.
Njihov sin je živeo pod drugim imenom. Za svoju je porodicu bio samo Mats. Ali unutar World of Warcrafta godinama je bio Ibelin. Junak sa kestenjastom kosom svezanom u rep i kozjom bradicom. Kao ovaj digitalni alter ego, Mats se razvijao na način koji njegova porodica nije razumela.
Ova priča osvojila je srca ljudi širom sveta, a Netfliks je nedavno lansirao dokumentarac pod nazivom “The Remarkable Life of Ibelin (Izuzetan život Ibelina) postavljajući pitanje šta se dešava u svetu koji je sve više onlajn.
Jedno je sigurno Mets ili Ibelin je imao svoj virtuelni život, gde je mogao da bude sve što je želeo, bez obzira na to što je fizički bio sprečen da živi kao i druga deca.
(Kurir.rs/I.M.)