Najnoviji podaci kažu da prosečan litar flaširane vode sadrži skoro četvrt miliona nevidljivih komada nanoplastike i to pokazuje poslednje istraživanje naučnika sa Univerziteta Kolumbija, rečeno je u emisiji na K1 televiziji. Naučnici kažu da nanoplastika može da ugrozi naše zdravlje, dok proizvođači flaširane vode kažu da izveštaji o česticama u vodi ne čine ništa više nego nepotrebno plašenje potrošača.
Profesorka doktorka Svetlana Stanišić fizički hemičar otkriva kako nanoplastika utiče na nas.
– Ima mnogo istraživanja koja pokazuju razne efekte plastike na ćelije. Postoji nekoliko, prvi je vezan za to koliko često prolazi kroz crevnu barijeru i ulazi u krvotok, procenjuje se da je to otprilike jedan odsto čestica koje pojedemo, srazmerno tome koliko unesimo, kada pređe u krvotok dolaze u kontakt sa imunološkim sistemom. Pokazalo se da skraćuje vreme života te limfocita, uništavaju ih, takođe utiču na u interakciji sa imunološkim sistemom na lučenje zapaljenskih medijatora što znači da pospešuje nastanak kardiovaskularnih bolesti, ateroskleroze. Drugi efekat je da ove čestice kada dolaze iz vode i hrane do nas, one iz prirode akumuliraju materije koje su štetne, mogu biti antibiotici, teški metali, živa, arsen, pesticidi, uvode ih u naš organizam. Treći efekat je da te nanočestice oslobađaju hemijske materije koje se normalno nalaze u njihovom sastavu, to su aditivi – rekla je doktorka u emisiji.
Doktorka objašnjava da li treba piti vodu iz plastične flaše
Na pitanje da li je samo plastika problem doktorka odgovara:
– Plastika jeste jer je medijator za sve te druge toksične materije kao i mehaničke čestice koje su komadići plastike i oni izazivaju imunološku reakciju u našem telu. Plastika se nalazi i u vodi sa česme, ali najviše u vodi iz plastične flaše, jer je tu direktno u kontaktu. Plastika, pogotovo te sitne čestice koje su manje od 1.000 nanometara one kruže po životnoj sredini i na kraju dospevaju svugde, na kraju krajeva nalaze se u našoj krvi, telima, skoro su objavljene studije da su sastavi deo tromba. Mogu da posluže kao supstrat gde dolazi do formiranja tromba, povećavaju šansu za tromboemboliju, za srčani udar. Što je voda duže u kontaktu sa plastičnom ambalažom, ne samo nanoplastika, nego razne hemijske materije se ispiraju iz plastike na primer endokrini disruptori, i završavaju u vodi. Možemo i čulima da osetimo da ta voda ima drugačiji ukus. Do oslobađanja komadića nanoplastike dodatno dolazi kada otvaramo čep, pretpostavljate kada dolazi do jakog trenja, dolazi do otkidnja komadića, to završava u toj vodi.