Pet obroka dnevno šteti zdravlju, tvrdi dr Mirsanda Stanić, profesor humane genetike, ginekolog i endokrinolog. Razlog je, kaže, u intervjuju, što insulin u krvi zbog čestog jela ne može da se vrati u normalu, pa može da dođe do intolerancije na glukozu i hiperinsulinemiju. Oba poremećaja uzrokuju mnoge zdravstvene probleme, a mogu da budu okidači za razvoj šećerne bolesti, naročito kod onih koji su genetski predisponirani.
Profesorka Stanić smatra da je dovoljno da se jede jednom do maksimalno dva puta dnevno:
– Trebalo bi da se hranimo onako kako su se hranili naši preci, kada nije bilo izobilja kao danas. Sasvim je dovoljan jutarnji i poslijepodnevni obrok, od namirnica sa našeg podneblja. Dakle, bez ikakvih egzotičnih biljaka i dodataka jelima. Poslije obroka insulin u krvi raste do normalne granice i metabolizmu je potrebno dva do tri sata da ga vrati na normalu.
- Koji simptomi ukazuju na povišene vrijednosti insulina u krvi, odnosno hiperinsulinemiju?
– Mršavi i oni koji nisu gojazni hiperinsulinemiju mogu da prepoznaju po dramatičnim napadima gladi, koji su praćeni nervozom i drhtavicom. Drugi bitan simptom je, ako su jutarnje vrijednosti šećera smanjene. Kada je o gojaznima riječ, oni svi imaju povišene vrijednosti insulina u krvi. Pitanje je samo da li visoke vrijednosti insulina u krvi izazivaju debljinu, ili je debljina uzrok hiperinsulinemije. Ali, u svakom slučaju hiperinsulinemija je prisutna. Samo izuzetno mali broj ljudi koji su gojazni nemaju hiperinsulinemiju.
- Koliko ljudi pati od hiperinsulinemije i kako se ovaj poremećaj dijagnostikuje?
– Smatra se da se hiperinsulinemija javlja kod 5 do 10 odsto stanovništva. Međutim, najnoviji podaci govore da je taj broj daleko veći, i da je hiperinsulinemija mnogo češća. Danas su čak i bebe u majčinoj utrobi izložene hrani koja sadrži velike količine šećera i ona im remeti metabolizam. Dijagnoza se postavlja pomoću OGTT (test intolerancije na glukozu) sa insulinemijom.
- Zašto je hiperinsulinemija opasna i kako se liječi?
– Visoke vrijednosti insulina u krvi ubrzavaju proces starenja organizma i dovode do niza oboljenja. Najveći rizik je razvoj šećerne bolesti, ali ovaj poremećaj povećava i sklonost ka kancerima, kardiovaskularnim oboljenjima, bubrežnoj slabosti, osteoporozi, reumi, pratilac je sindroma policističnih jajnika… Lek za hiperinsulinemiju ne postoji. Mora da se promeni način ishrane koji sasvim isključuje ugljene monohidrate, brašno i većinu industrijskih namirnica uopšte. Uz to, treba da se poveća fizička aktivnost, jer ona pokreće mišiće i sagorevanje šećera i tako se smanjuje nivo glukoze u krvi. Ugojene osobe obavezno moraju da se vrate na normalnu težinu, inače nikakva terapija ne pomaže.
- Da li su dva obroka dnevno dovoljna da se ne oseća glad?
– Gladovanje je korisno za organizam. Ne bi trebalo da se jede ako se ne osjeća glad. Danas se, međutim, teško gladuje, jer su ljudi presiti, a ranije su bili hronično gladni ili polugladni. Savremeni čovek ima obrok za obrokom, pa još između jela nešto pije ili gricka. A upravo takvim navikama se izaziva intolerancija na glukozu i hiperinsulinemija. To je u potpunoj suprotnosti sa našim genetičkim profilom. U prošlosti čovek nije imao toliko hrane da jede pet puta dnevno, već su hormon sitosti i hormon gladi stalno bili u ravnoteži.
ŠTETAN KOLIKO I ŠEĆER
- Kako insulin utiče na procese u organizmu?
– Insulin zajedno sa glukagonom reguliše nivo šećera u krvi. Njegove visoke vrednosti su štetne koliko i visoke vrednosti šećera. Insulin pokreće mnoge biohemijske mehanizme i gene. Zato je odgovoran za veliki broj poremećaja i uopšte narušavanje zdravlja ako je dugo iznad normalnih granica.
KOLAČ POSLIJE RUČKA
- Da li bi i zdrave osobe trebalo da izbjegavaju ugljene hidrate?
– Postoji pravilo za trpezom koje kaže da se desert uvijek jede na kraju. To je zato što obrok već podigne nivo insulina u krvi, tako da kada odmah iza ručka pojedemo kolač ili parče pite insulin neće radikalno da se poveća jer je već odreagovao na prethodni obrok. Da li se pravilno hranimo možemo da znamo po tome koliko brzo ogladnimo poslije obroka. Jer, ako smo dugo siti onda smo jeli niskoglikemijsku hranu koja sporo podiže šećer u krvi, pišu “Novosti.rs“.