Savremene tehnologije donose mnogo prednosti i znatno poboljšavaju kvalitet života. Ali prekomerno korišćenje mobilnih uređaja, pretjerana strast za jurenjem lajkova, onlajn igricama i surfovanjem vebom može dovesti do ozbiljnih bolesti, kako fizičkih tako i psihičkih.
Blekberi sindrom
Ova bolest, koja je naziv dobila po Blekberi smartfonima sa QWERTY tastaturama, nastaje usled stalnog korišćenja palčeva za kucanje na mobilnim telefonima. Simptomi se manifestuju jakim pulsirajućim bolovima i grčevima u palčevima. Statistike o ovoj bolesti ne postoje, ali lekari kažu da broj takvih slučajeva raste. Ove nevolje prete osobama koje preteruju sa igrama na konzolama. Dakle, upozorenja o riziku od povreda prstiju koja se pominju u uputstvima za konzole za igre, nisu besmislena.
Infekcije
Prema istraživanjima mikrobiologa, većina gadžeta je pravi rasadnik bakterija. Njihov broj je toliki da se čak i toaletna daska pokazala čistijom od prosečnog mobilnog telefona. Nije tajna da patogeni izazivaju mnogobrojne bolesti, od kojih su najbezopasnije akne na licu i dermatitis.
Ako ne ispuštate iz ruku svoj mobilni na ulici, u autobusu, na poslu i u kafiću, rizikujete da dobijete i vrlo ozbiljne infekcije, kao što su COVID i stafilokokus. Bolovi u leđima i vratu Prema svetskoj statistici, tokom protekle godine, broj pacijenata sa problemima kičme je povećan za 12% i nastavlja da raste. Za to su krivi laptopovi, tableti i pametni telefoni. Činjenica je da nas mobilni uređaji „teraju” da gledamo dole. U zavisnosti od ugla pod kojim je spuštena glava, vrši se dodatno opterećenje vratnog dela kičme.
Oštećenje vida
Kada provodimo previše vremena gledajući u ekran mobilnog telefona, vid nam postaje zamagljen zbog povećanog pritiska na optički nerv. Čitanje ili igranje na mobilnim uređajima ne bi trebalo da se obavlja u vozilima koja se tresu, jer ovo dovodi do dodatnog oštećenja vida. Ako često čitate elektronske knjige, obavezno podesite font na veličinu koja vam najviše odgovara – to će pomoći u smanjenju naprezanja očiju.
Oštećenje sluha
Oni koji često i glasno slušaju muziku koristeći slušalice, rizikuju da izgube sluh. Zvuk iznad 90 dB može dovesti do oštećenja ćelija koje se nalaze u unutrašnjem uhu, što se na kraju može pretvoriti u senzorneuralni gubitak sluha.
Glavobolje i nesanica
Skoro svi savremeni uređaji proizvode elektromagnetno zračenje. Talasi prolaze kroz telo i remete normalno funkcionisanje ćelija, što dovodi do komplikacija u biološkim procesima. Elektromagnetno zračenje mogu izazvati glavobolju, nesanicu, pa čak i poremećaje imunog sistema. Lekari preporučuju da ne ostavljate mobilne telefone noću u blizini glave.
OKP
Preterana upotreba pametnih telefona dovodi do opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Simptomi ovog sindroma mogu se izraziti u preteranom strahu od propuštanja poruka, nomofobiji (strahu od gubitka pristupa telefonu), kao i opsesiji da na svakih 5 minuta vadite pametni telefon iz džepa da biste proverili Instagram ili Fejsbuk.
Hiperaktivnost i deficit pažnje
Još jedna uobičajena dijagnoza među korisnicima gadžeta (posebno mlađim) je sindrom hiperaktivnosti i deficita pažnje. Upotreba mobilnih uređaja u režimu non-stop uzrokuje ozbiljne promene u mozgu. Višak informacija sa kojima se čovek svakodnevno suočava na internetu dovodi do frustracije. Asimilacija informacija postaje sve fragmentarnija; čovek pati od sindroma rasute pažnje i gubi sposobnost da se dugo koncentriše na jednu aktivnost.
Šizoidni poremećaji
Prekomerno korišćenje interneta povezano je sa razvojem simptoma šizoidnog poremećaja ličnosti, što se manifestuje povlačenjem osobe u sebe i u svoje fantazije. Mladi ljudi često uranjaju u virtuelne svetove, potpuno se odvajajući od stvarnosti. Iako se ranije činilo da upotreba interneta pomaže u jačanju društvenih veza, naučna istraživanja ipak pokazuju suprotno: mediji i tehnologije su značajno povezani sa društvenim povlačenjem i izolacijom koji povećavaju rizik šizoidnih simptoma.
Ograničena kognitivna sposobnost
Mobilni uređaji mogu da dovedu do ograničene atrofije mozga, tvrde naučnici. Razvoj kognitivnih sposobnosti, posebno kod dece i tinejdžera, se usporava; u najtežim slučajevima može doći do autizma, bipolarnog poremećaja i drugih mentalnih oboljenja, prenosi Pink.rs