Kako je istakla, jedino su ćerke dobra stvar koje su se desile, sve ostalo bi želela što pre da zaboravi
Kada smo tinejdžeri, neretko mislimo da sve znamo najbolje i da smo sposobni da sami donosimo odluke, i to u potpunosti. Roditeljski savet nam u tom trenutku, apsolutno ništa ne znači.
Žena po imenu Slađana je prošla kroz isto, a kako je istakla kasnije, pokajala se što nije poslušala oca i majku.
-Kafa sa prijateljicom, letovanje, zimovanje, druženje sa dragim ljudima, sve mi to sad nedostaje – započinje priču Slađana (27) koja se udala sa 16 godina.
Posle osnovne škole, upisala je kurs za frizera. Vrlo brzo je majstorica u salonu obučila da bude samostalna. Videla je kod nje volju za usavršavanjem. Govorila je kako će je brzo nadmašiti, jer je dobro napredovala. Interesovao je frizerski zanat, a još kao devojčica je pravila frizure lutkama. Zamišljala je kako će da otvori svoj salon, dobro zarađuje, proputuje svet – imala je velika očekivanja Slađana.
– Odlaskom koleginice na trudničko bolovanje, stvaraju se uslovi da pređem u deo salona namenjen muškarcima. Prihvatila sam ponudu i pored prakse, počela sam dobro da zarađujem. Majstorica je bila zadovoljna, ali i mušterije. Vlada (39), moj sadašnji suprug je počeo sve češće da dolazi na šišanje, jednom sedmično. Ubrzo shvatam, da dolazi zbog mene, ne zbog frizure. Sve se odigrava brzo u našim životima. Zaljubljujemo se, ostajem u drugom stanju, moji roditelji nejpre negoduju, a potom daju saglasnost da se udam. Niko srećniji od mene. Na svet dolazi Milica, naša princeza. Iskreno, nisam znala kako da se ophodim prema bebi, pa su od velike koristi bile svekrva i mama, koje su redovno dolazile. Vlada je radio od jutra do mraka, sve sam ga ređe viđala. Verovatno je tako moralo, kako bi obezbedio potrebno za porodicu.
Posvećujem se bebi u potpunosti. Nakon dragocene pomoći mame i svekrve, preuzimam ulogu domaćice u kući, pa pored obaveza oko deteta, čistim, perem, pripremam ručkove i večere. Ostaje u drugom stanju po drugi put. Rađam još jednu ćerku, Dragicu. Imam sve više obaveza, sve sam umornija. Vlada nakon posla izlazi sa društvom, provodi se, dolazi kući kad su deca već zaspala. Očekuje toplo jelo. Ulažem poslednji atom snage, kako bih suprugu udovoljila. Trpim određeno vreme, ali više nisam mogla. Rekla sam sve što mi se mesecima skupljalo. Međutim, ništa se nije promenilo ni narednih dana, meseci, godina – iskrena je Slađana.
Sada joj je jasno zašto su roditelji bili protiv udaje sa 16 godina. Jedino su ćerke dobra stvar koje su se desile, sve ostalo bi želela što pre da zaboravi.
– Odnosi sa Vladom, koji je 12 godina stariji od mene su potpuno zahladneli. Komuniciramo samo zbog dece. I dalje sam brižna majka, dobra domaćica, čistačica koja sve drži čisto „kao u apoteci“, kako kaže moj suprug. Planirala sam da se vratim frizerskom poslu, ali sam izašla iz tog sveta, trendova, a ni Vlada nije bio oduševljen kada sam predložila. Zatvaranjem u kuću pre više od deceniju pale su u vodu moje želje za salonom, dobrom zaradom, obilaskom sveta. Kafu godinama pijem sama, nemam drugarice, komšinice. Moj jedini izlazak je do škole i nazad, kada vodim ćerke, uglavnom pognute glave, jer se ne šminkam, da time ne povredim Vladu, prljave kose, svezane u rep, obučena u trenerku. Kuća je jedino utočište, gde žurim da se vratim i pripremim lepu večeru. Gledam da uvek bude topla, kako bi Vlada bio zadovoljan, a ja, ja nisam bitna – završava svoju ispovest Slađana, koja se sada kaje što je svoje mlade godine uzalud potrošila. (objektiv.rs)