Jovana je djevojka koja dolazi iz Negotina, i poželjela je da svima ispriča svoju priču, nije odala dodatne informacije, ali je za počekat napisala jednu rečenicu koju je nekoliko puta podvukla: ne pišem vam ovo zato što mi je bitno materijalno, nego da vam kažem koliko neki ljudi malo imaju a sve bi vam dali i kako neki imaju sve i pored toga, ništa ne bi dali, stisli bi šaku i možda bi ti i uzeli.” – počela je svoje izlaganje.
Ona je istakla kako je pravila svadbu od oko 180 zvanica, na nju je došao njen stric koji ima nekoliko firmi i njen drugi stric koji nema nigdje ništa, a ovaj prvi mu nikada nije pomogao. Oni nisu znali kako ce ona stavljati potpis na svaku kovertu poslije predavanja i stavili su joj samo 20e, dok je stric koji nema ništa stavio 100e, iako nema ništa. Ona kaže da je pIakala danima i da je svom stricu svašta kupila za te pare i otišla mu u goste.