Priroda favorizuje gojaznost, jer su deblji ljudi vitalniji, raspoloženiji i kreativniji
“Organizam voli da budemo debeli. Imamo milion načina kako da gomilamo masti, a ni jedan efikasan način da je se riješimo.
Zato je strašno teško držati dijetu i stalno ste gladni, nezadovoljni i depresivni. O tome se vrlo malo priča. Priroda favorizuje debljinu. Imamo dokaze da su oni koji su gojazni mnogo vitalniji,” kaže profesor dr Branimir Nestorović.
On navodi da je prije par mjeseci izašao naučni rad u kojem su ispitivali smrtnost pacijenata koji su operisani. Ispostavilo se da umjereno gojazni ljudi dva puta manje umiru poslije teških kardiohirurških operacija, nego mršavi, “jer je priroda predvidjela da budemo malo debeli zbog termoregulacije, da održavamo dobru težinu”.
“Ako želite stvarno da izbjegnete štetne efekte gojaznosti, to je stvarno lako, prvo ne unosite prevelik broj kalorija. Treba uzimati kvalitetne kalorije, proteinski doručak, što više voća i povrća, držati stroge dijete je jako teško. Ja to volim da pričam studentima u knjizi Vokija Kostića “Kako sam pojeo sebe“ i on priča kako je pisao muziku za film „Ko to tamo pjeva“, pa su mu doktori zabranili da jede sve -ne smiješ masno, ne smiješ vako, ne smiješ nako, i on danima sedi za klavirom bije po onom klaviru i uglavnom izlaze posmrtni marševi neprekidno i na kraju jedan dan njemu pukne film i smaže jedan jagnjeci butić sa krompirom i napiše kompletno muziku za film,” objašnjava doktor.
“Dvaput nedeljno uzimate 500 kalorija. Ako se zna da otprilike 2.000 kalorije treba čovjeku za normalno funkcionisanje, to je baš elementarno. Ovsena kaša, par voćki, dva puta nedeljeno. Najvažnije je izbjeći efekat gladovanja, gdje se čezne za hranom, sanjate hranu i odjednom puknete i ispraznite frizider, prejedete se,” savjetuje Nestorović.
On dodaje da taj dan kad gladujete imuni sistem doživljava nevjerovatnu stimulaciju.
“Naučno je dokazano da kad pojedete nešto, telo oslobađa dopamin i to nas čini zadovoljnim. Problem kod ljudi koji su gojazni jeste što uzimaju veće količine hrane koja dovodi do prekomerne stimulacije želuca, tada se dopamin sve manje luči i oni moraju da pojedu sve više i više da bi doživjeli to zadovoljstvo. Taj efekat se stalno smanjuje i oni moraju da jedu sve više. I u mozgu se stvara sve manje dopamina, takođe prestaje da se luči hormon leptin, takozvani hormon sitosti i više nemaju osjećaj zadovoljstva nakon jela i opet su gladni.
Zato nije loše na kraju obroka uzeti neke integralne žitarice jer je naučno dokazano postojanje hormona koji se zove irisin, a upravo žitarice izazivaju sintezu tog hormona koji normalizuje insulin, jer mi smo gladni od povišenog nivoa insulina, tako da nije loše na kraju obroka uzeti neke integralne žitarice,” zaključuje dr Nestorović, prenosi “Stil.kurir.rs”.