Bio sam sa devojkom koja je druge vere od mene i moje porodice. Jako smo se voleli i bili nerazvdvojni par. Mojim roditejima je to smetalo što smo različite vere i činili su sve kako bi nas razdvojili. Vredjali su je čak i u njenom prisustvu. Mrzeli su je.Dojadilo mi je to, poslušao sam ih i ostavio je. Bila je jako povređena i meni je u početku nedostajala ali kasnije sam je zaboravio. Svako od nas je krenuo svojim putem.
Sreo sam je posle 6 godina za kojih je nisam video ni čuo. Šetala je sa mužem u naručju noseći malu, preslatku devojčicu. Odjednom mi je srce zalupalo kao nikada do sada i ljubav se opet probudila. Bila
je lepša nego ikada. Prošla je pored mene i uputila mi jedan nežan osmeh. Ostao sam skamenjen i poželeo da sam na mestu njenog muža.
Plakao sam kao nikada i u šoku sam nekoliko dana i ne mogu izbaciti tu scenu iz glave. Nikada neću oprostiti roditeljima što su mi upropastili životnu šansu. Ovim sam hteo da kažem da nikada ne sušate druge već samo svoje srce jer ono zna najbolje.