Ona je istakla da su probali da odu i na bračno savetovanje ali im nije išlo, a svađe su bile sve gore i gore
Jedna žena podelila je 2020. godine svoju priču i otkrila kako joj se život preko noći preokrenuo. Njenu ispovest vam prenosimo u celosti.
Mislila sam da imam sve – muža uspešnog direktora, troje divne dece, ogromnu vilu u skupom kraju San Franciska, vikendicu kraj jezera. Međutim, nisam znala šta mi se dešava iza leđa sve dok nisam otkrila tajnu svog muža.
Moj brak počeo je da se raspada pre tri godine. Probali smo da idemo na bračno savetovanje ali nije nam išlo a svađe su bile sve gore i gore. Na kraju, posle 20 godina braka, moj muž mi je saopštio da odlazi.
Bila sam očajna. Od ranih dvadesetih godina nikad nisam bila sama. Sada sam sama – sedokosa, sa opuštenom kožom i bez ikakvog radnog iskustva. Uz to se borim i sa depresijom i anksioznošću. Kako ću da nađem nekog? U vreme kad sam poslednji put imala dejt, internet nije ni postojao.
Moj muž i ja nismo imali tradicionalan brak. On je kuvao, prao veš a delili smo obaveze prema deci. Međutim, jedna stvar je bila tradicionalna – sve finansije bile su prepuštene njemu. Ja čak nisam znala ni pinove naših kartica.
Kada je moj muž otišao, shvatila sam da je prioritet da odredim sebi budžet kako bih znala sa koliko novca raspolažem. Zaista nikada nisam imala posla sa finansijama – nisam znala ni koliko mesečno izdvajamo na račune. Muž mi je dao šifre kartica, što me čudi jer je nemoguće da nije pretpostavio šta ću otkriti.
Dok sam pregledala listinge sa naše lične kartice, primetila sam da se jedna firma stalno spominje. To je bilo čudno, jer su kartice za poslovnu i privatnu upotrebu strogo odvojene. Zapitala sam se šta je to, a onda izguglala. Bio je to dejting sajt. Tačnije, sajt za sponzore koji traže sponzoruše.
Nastavila sam da listam sajt i upala u ceo novi svet studentkinja koje ovim putem nalaze muškarce koji će im kupovati firmirane stvari i voditi ih na putovanja. Čak im plaćaju i fakultete. Ali čekaj, mislila sam, on već plaća dosta školovanje naše ćerke. Da li je moguće da toliko novca daje još nekome? Moj muž, ispostavilo se, deli naš novac u zamenu za odnose sa nekom studentkinjom.
Nakon što sam se vratila kući, počela sam da skeniram naše bankovne izvode u potrazi za sumnjivim stvarima. Nisam ugasila računar sledećih 12 sati. Kako sam nalazila sve više i više računa za hotelske sobe i skupe restorane, počela sam da se osećam kao da živim tuđi život. Kako sam mogla sve ovo da propustim?
Ja nikad nisam zakoračila u Luj Viton, a kamoli dobila nešto od toga. Neka druga žena je dobila za Božić ono što je trebalo ja da dobijem, da je bilo pravde.
Sumnjive stvari događale su se na računima unazad godinu dana, najmanje. Prijavila sam se na PayPal račun svog supruga (pošto ni on ni ja nismo bili posebno pametni u tim stvarima, koristio je iste lozinke za sve) i našla sam plaćanja koje je izvršio tim ženama. ‘Uživaj u ugodnom šopingu’ napisao je jednoj. U drugoj poruci je stajalo ‘ugodan vikend’, a svaka transakcija koštala je najmanje 1.000 dolara (oko 100.000 dinara) – a bilo je mnogo, mnogo transakcija.
Moj je šok ustupio mesto drugim emocijama, od ljutnje i gađenja do sramote. Nazvala sam ga i sasula mu u lice šta sam otkrila, pitajući ga: ‘Kako si mogao to da mi uradiš?, Kako si mogao da odvedeš drugu ženu u hotel u kome smo bili zajedno?, Zašto si mi to učinio?’. Nije odgovarao na moja pitanja. Samo mi je rekao da se osećao kako ga te žene cene i da sam ja sama kriva za to. Potom mi je još više utrljao so na ranu rekavši ‘odveo sam je tamo jer je to sjajan hotel’.
Sinulo mi je da nikad neću dobiti odgovore koje sam želela. Umesto toga, shvatila sam da moram da se izmaknem iz situacije i pokušam da povratim svoje dostojanstvo. Kad sam završila s praćenjem i snimanjem svih ‘optužbi’ vezanih za njegova neverstva dala sam svu dokumentaciju advokatima.
Kao predani jogista, znam vrednost samoispitivanja. Ako je ikad postojalo vreme da se ‘krene ka unutra’, kako to u joga svetu kažemo, to je bilo to. Kupila sam svaku knjigu koju sam mogla da nađem o preživljavanju razvoda, upisala sam se na seminare i radionice o samoprihvatanju. Polako sam počela da verujem da mogu ovo da preživim i da kad se to dogodi, ja ću biti jača.
Otvorila sam sopstvene bankovne račune i kreditne kartice, i što je najvažnije, osmislila sam poslovni plan za svoj posao. Uspešno sam ga predstavila direktoru jedne škole gde sada predajem za preko 300 učenika. Takva nezavisnost dala mi je do znanja da sam na pravom putu. Dok sam slagala svoj život, ista poruka mi se javljala kroz sve što sam radila – ono što je moj muž radio ima veze s njim i tim ženama, a ne sa mnom. Naravno, ne kažem da nema moje krivice u raspadu našeg braka. Međutim, shvatila sam da moram da prihvatim taj dio, oprostim sebi, naučim na greškama i krenem dalje. Ipak, ja nisam naterala mog supruga da me vara, to je bio njegov izbor.
Prošla je godina od onog trenutka kad sam sve saznala. Još uvek sam ponekad ljuta i tužna i plačem više nego što bih želela da priznam. Ali svaki dan ustajem i odlazim na svoj novi posao i popravljam slavinu u svojoj kući ili obesim sliku gde god želim i shvatim da ću biti u redu. Poput cveta lotosa koji sam tetovirala na podlaktici nedugo nakon što je muž otišao, moram da prođem kroz blato da bih došla do lepote života.(objektiv.rs)