“Kupila djevojka neke sandale sad za ljeto sa veoma velikom štiklom, i dođe ona kod mene jedno veče da izađemo.
Vidjela mama te sandale, i hoće ona da ih proba, nose isti broj. Obuva ih ona, lijevu pa desnu, krene u njima, napravi nekoliko koraka i sjedne. Kaže mojoj djevojci da mi ih ti ostaviš, ja ću ti dati pare da kupiš nove, iste.
Moja djevojka joj kaže a ušta ću ja večeras da izađem. Mama joj iz ormana donese neke njene, i kaže probaj. Kad djevojka nije pala poslije dva, tri koraka. Mama se smijući kaže, mnoge sam učila da hodaju na štiklama, sutra imaš kod mene prvi čas.
Nisam se smijao toliko dugo, koliko sam se smijao to veče. Lude obe sto gradi. Otišla je u tim maminim, vratila se kući bosa.”
(Ispovesti.com)