Moja pokojna baba je na samrti rekla samo jednu riječ “kredenac”. Mi smo to shvatili kao znak da ga je puno voljela i da ga ne bacimo. Tako smo i uradili,ali je jedna fioka uvijek bila zaključana. Juče sređujemo ja i majka staru kuću (kuću u kojoj je baka živjela) i pod tepihom nađem ključić.
To je bio ključić od te fioke. I svi onako radoznalo otključavamo fioku i imamo šta i da vidimo: baka je…
Baka je godinama odvajala od penzije i uspjela je da sakupi 3.000 eura (pored toga bilo je i par čokolada i jedan ratluk,za goste).
Uz to je bila i porukica koja je glasila “Djeco, ovo je moja ušteđevina za crne dane, ali pošto ste vi glupi i sigurno niste otvarali kredenac, ili snajka nisi uopšte čistila moju kuću do sad, ovo potrošite na sebe, pošto ste moju sahranu već otplatili. Voli vas majka, svekrva, baka” Baba je kraljica…