Prije par mjeseci ja i dečko smo imali prometnu, tada sam bila trudna i on je to znao bila je dosta ozbiljna nesreća i on je slomio oba dvije noge.
A ja sam dobro prošla par ogrebotina i modrica, ali sam nažalost izgubila bebu i bila sam van sebe, ali najbitnije mi je bilo da je on živ.
Sjedila sam pored njega kada se budio, a prvo šta je rekao je bilo nogomet, niti ja, niti beba nego ga je najviše zabrinuo nogomet u tom trenutku sam izašla van i plakala kao nikad, sada je prošlo par mjeseci nisam ga ostavila jer je bio u teškom stanju u nije se imao ko brinuti za njega, ali ta rečenica mi ne izlazi iz glave, shvaćam da mu je nogomet bio važan i da je sad počelo dobro mu ići, ali me stvarno zaboljelo da mu je to bila prva stvar koja mu je pala napamet, a pritom nije znao u kakvom sam stanju jer me nije vidio kraj sebe kada se budio.