Josif Tatić umro je na današnji dan pre 11 godina, a mi se tom prilikom sećamo njegovog neverovatnog života
Josif Tatić je bio jedan od najharizmatičnijih glumaca u Srbiji, a jedan od nadimaka u glumačkim krugovima bio je “surovi”. Veruje se da ga je dobio zbog toga što je uvek govorio istinu i nije brinuo da li će koga uvrediti.
Opet, i kolege i prijatelji su ga doživaljavali kao najboljeg čoveka na planeti, velikog boema koji je više od svega voleo društvo i kafanu.
Alkohol i cigarete je pred sam kraj života pokušao da ostavi, ali mu nije pošlo za rukom. Sveo se na konzumiranje vode i vina, ali zdravlje mu je već bilo i previše narušeno.
Umro je u snu, a sumnja se na srce. Bila je to čudna smrt za nekog sa takvom harizmom, zbog čega je Srbija bila šokirana njegovim mirnim odlaskom u 67-oj godini. Kremiran je a njegovi posmrtni ostaci sahranjeni su na Novom groblju.
Dva puta se ženio i ima dve ćerke. U 57oj godini, deset godina pred smrt dobio je drugu ćerku Hristinu sa suprugom Bebom koja je stomatolog.
“Ne mogu ni da jedem pred predstavu, što je pogubno za ovu moju težinu. Pa kad završim, onda klopa, piće… A to se najviše taloži. Nisu samo glumci boemi. Ja sam se u tim svojim burnim vremenima, kako vi to nazivate, družio s ljudima drugih profesija. U svojim boemskim danima najviše sam pratio jednoga pisca, jednog pilota i jednog advokata. Nije bilo mnogo glumaca, ali bila je poneka glumica, ” govorio je glumac koji se znatno smirio kako je dobio drugo dete.
“Mladost k’o mladost… Kajem se što nije bila još burnija! Kajem se što nisam pušio još više. Ostavio sam cigarete pre mesec dana i… Uh, strašna je kriza! Ostavio sam i alkohol, pijem samo crno vino”.
Anegdote Josifa Tatića i Predraga Ejdusa
“Vraćali smo se sa turneje iz Australije i u Atini prelazimo u JAT-ov avion za Beograd. Ali avion ne poleće jer se čekaju neki VIP gosti. Stiže delegacija na čelu sa patrijarhom Pavlom. Prođu pored nas, odu napred, poleće avion, a Tale se diže i kreće”, ispripričao je svojevremeno Predrag Ejdus.
“Pitam ga gde će, a on odgovara da ide da pozdravi patrijarha Pavla. Znam koliko smo popili na aerodromu, pili smo i u avionu čekajući VIP goste, molim ga da to ne radi, a on me otkačinje: “Ćuti ti, Jevrejinu, ovo je moj patrijarh!” A, pritom je on bio ateista. Ode Tale, nije prošlo dve sekunde i vraća se. Pitam šta je bilo, a on mrtav ozbiljan odgovara: “Izgleda da me nije prepoznao!” I danas kad se setim kako mi to saopštava, vrištim od smeha”, sećao se Ejdus.
Anegdota iz Sterijinog pozorišta
– U gluvo doba noći kod slavnog Bore u “Kecu” (za neupućene – u današnjoj pivnici “Gusan”, u Zmaj Jovinoj ulici) zasela je grupa sterijanaca: Saja Horovic, Jelisaveta – Seka Sablić i Nada Blam, a društvo su im pravili Predrag Ejdus i Egon Savin, dok je redovni domaćin većine sterijanskih druženja i tada bio novosadski advokat Vladimir – Vava Horovic. Neumorno svira slavna banda predvođena legendarnim Lepim Jovicom, jedinim rukopoloženim naslednikom Janike Balaža. Baš kada je neko od pomenutih gostiju naručio novu turu pića i novi splet ciganskih pesama, niz podrumske basamke u gusti duvanski dim sale zakorači Tale. Prišao je stolu za kojim su sedeli jedini gosti kafane, a oko kojeg su se u polukrugu okupili Jovičini muzičari, odmerio je svakog ponaosob i izgovorio rečenicu koja će ući u anale Pozorja i pozorišno-kafanskog života: “Je*ote! Kao u Aušvicu, dim i sve sami Jevreji i Cigani!”